"Svet je gori"

Razlozi su, kako je rekao, pandemije kovida-19, klimatske krize i geopolitičke tenzije koje su izazvale brojne sukobe, ali da, za razliku od američkog predsednika Džoa Bajdena, on smatra da Rusija neće napasti Ukrajinu.

Gutereš je u intervjuu za agenciju Asošiejted pres rekao da se njegovi prioriteti, izneti još 1. januara 2017. godine kada je prvi put stupio na poziciju šefa UN, nisu promenili i da će nastojati da se uhvati u koštac sa globalnim nejednakostima, krizom kovida-19 i problemom zagrevanja planete, kao i da ostaje pri svom apelu za mir u svetu.

“Generalni sekretar UN nema moć. Možemo imati uticaj. Mogu da ubedim, mogu da posredujem, ali nemam moć”, izjavio je Gutereš, koji je 1. januara započeo drugi petogodišnji mandat na mestu šefa svetske organozacije.

Na pitanje AP da li misli da će Rusija izvršiti invaziju na Ukrajinu, Gutereš je rekao: “Ne mislim da će Rusija napasti Ukrajinu, i nadam se da je moje uverenje tačno”.

Napominje da ne veruje u vojno rešenje problema koji postoje i da je najracionalniji način da se ti problemi reše diplomatskim putem i kroz ozbiljan dijalog.

Poručio je i da bi potencjalna invazija imala “strašne posledice”.

“Bili smo u kontaku sa najvišim zvaničnicima u Rusiji”, izjavio je Gutereš, iako UN, kako naglašava, nisu direktno angažovane u ukrajinskoj krizi.

Pre nego što je postao generalni dekretar UN, Gutereš kaže da je tu funkciju zamišljao kao “graditelja mostova i poštenog posrednika koji će pomoći u pronalaženju rešenja koja su od koristi svim uključenim stranama”.

“To su stvari na kojima moram da radim svakog dana”, poručio je on u intervjuu za AP.

Gutereš je rekao da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji ima ovlašćenja da održava medjunarodni mir i bezbednost, ali i da uvodi sankcije, podeljen, a posebno njegovih pet stalnih članica sa pravom veta.

Rusija i Kina su često u sukobu sa SAD, Britanijom i Francuskom kada je reč o nekim ključnim pitanjima, kao što je to bio slučaj juče kada se govorilo o uvodjenju sankcija Severnoj Koreji.

Gutereš bi danas u Generalnoj skupštini trebalo da održi govor pred predstavnicima 193 članice o svojim prioritetima za 2022. godinu, a izdvojio je tri ključna prioriteta, koji ga, kako kaže, izuzetno zabrinjavaju.

To su, prema njegovim rečima, nedostatak vakcinacije u velikim delovima sveta, posebno u Africi, zatim potreba za smanjenjem emisija štetnih gasova za 45 odsto u ovoj deceniji i “krajnje nepravedna'' finansijska situacija u svetu koja, kako navodi, favorizuje bogate zemlje.