"Brisel nema šta da ponudi. Amerikanci su odlučniji, ali oni nisu glavni"

Po njegovom mišljenju, odgovornost za to snose evropski posrednici koji nemaju jasnu strategiju da se dijalog kreće napred, ali i Srbija i samoproklamovano Kosovo, koji pokušavaju da opstruišu ovaj proces.

“Brisel nema šta da ponudi, nema jasnu strategiju. Amerikanci su nešto odlučniji, ali oni nisu glavni u toj igri iako vrlo rade na tome da se reši kosovsko pitanje, odnosno da se nađe sporazum između Kosova i Srbije i da se ide napred. Sada postoje obećanja da će se nešto pokrenuti, ali je teško predvideti da li će biti uspešno ili ne. Pre dve godine su svi govorili da će se sporazum postići za šest meseci ili godinu dana, sada više niko ne spominje rokove, sa druge strane Srbija i Kosovo na neki način opstruiraju to rešenje jer se boje da prave velike ustupke”, rekao je Maljići.

Premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj polovini decembra. I specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak tokom nedavne posete Beogradu i Prištini takođe je najavio da će pre kraja godine doći do sastanka na najvišem političkom nivou.

Iako još uvek nema zvanične potvrde o održavanju tog sastanka, Maljići ističe značaj njegovog održavanja, uz konstataciju da je dijalog i dalje najbolja formula za ostvarivanje krajnjeg cilja, odnosno za postizanje konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa.

“Formula treba da bude dijalog i da postoji nekakva dobra volja, međutim, nijedna od zemalja Zapadnog Balkana ni ekonomski ni društveno nije dovoljno stabilna da može da osigura mirne tranzicije, tako da uvek kada treba da rešavamo unutrašnje probleme između država i naroda treba nam neki posrednik, neko ko pomaže da se tenzije smanje ili da se otvori perspektiva za bolju budućnost, više investicija i za kulturnu i drugu saradnju”, kazao je Maljići.

Rešenje za odnose Kosova i Srbije, ali i čitavog regiona, Maljići vidi u realizaciji inicijative "Otvoreni Balkan". On smatra da je taj projekat otvorenih granica dobra osnova koja pruža mogućnost veće saradnje, uz podsećanje da je i sama Evropska unija bila samo projekat koji je vremenom razvijen u ovo što je danas.

“Mislim da bi pomogla neka zajednička osnova za sve to, koja ne bi bila obnova Jugoslavije, nego formula otvorenih granica. Zato ja podržavam ideju “Open Balkan”, ali sa striktnim pravilima i procedurama za koje postoje modeli. Evropska unija nije nastala za jedan dan, to je bila ideja koja je postepeno razvijena i unutar tog projekta postoje i neke manje konfiguracije kao što je Beneluks, to je složena struktura”, istakao je Maljići.