Da li delta soj nestaje? "To može biti i dobro i loše"

U njoj naučnici tvrde daje delta soj u toj zemlji gotovo nestao.

Epidemiolozi ističu da je moguće da se virus sam od sebe ugasi kada više nema nezaštićenih od zaraze.

Tim japanskih naučnika iz Nacionalnog instituta za genetiku u saradnji s laboratorijom Univerziteta Njigata otkrio je da protein koji delta soju u toj zemlji omogućava da ispravlja genetske greške prilikom mutacije postao nefunkcionalan.

Zbog toga, kako kažu, virus nije u stanju da se replicira i produkuje nove varijante koje bi u budućnosti mogle da postanu otporne na vakcine.

To znači da delta soj virusa u Japanu nestaje, jer zbog nedostatka u sopstvenoj strukturi više nema sposobnost reprodukcije i mutiranja.

Dva razloga za "samoubistvo" delta soja

U javnosti se spominju dva uzroka zbog kojih delta soj nestaje u Japanu.

Prvi je vakcinacija.

Recimo, u vreme kada su Olimpijske igre počinjale, u poslednjoj nedelji jula, u Japanu je bilo revakcinisano samo 18 posto populacije, dok je danas to 76 procenata.

To je više nego u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i drugim zemljama Zapada.

Drugi razlog je to što Japanci i dalje vrlo disciplinovano nose maske i u zatvorenom i napolju što nije slučaj na Zapadu.

Inače, u Japanu se trenutno registruje samo nešto više od stotinu zaraženih dnevno, dok je krajem avgusta bilo i po više od 25.000 novozaraženih svakog dana.

S tim što treba imati u vidu da u Japanu rade znatno manje PCR testova u odnosu na druge zemlje pa čak i u odnosu na Srbiju koja ima 16 puta manje stanovnika.

Posle svega, postavlja se pitanje da li će se delta soj ugasiti i u drugim delovima planete?

Više ljudi sa imunitetom, manje prostora za virus

FOTO:Printscreen/TV Prva

Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon je oprezan.

"Kod svake virusne respiratorne infekcije imate sezonu, završi se sezona, pa se virus samuobija. Da li je baš tako ili ne, zavisi od potenijala virusa, koliko ima sposobnost da se prenosi, što je više onih koji imaju imunitet, virus ima sve manje prostora da se širi. Virus se obično u tim situacijama menja tako što stiče veću sposobnost prenošenja, imuni sistem čoveka ga ne prepoznaje", objašnjava Kon.

Kako kaže, ovo što se dešava u Japanu ima veze i sa tim što je to ostrvska zemlja, izolovana.

"To ne može biti objašnjenje globalno. Za sada se ne vidi neka nova varijanta koja bi mogla da zadominira kao delta, to može biti i dobro i loše, da natera virus da se promeni i da se širi. Ostaje Afrika gde je malo vakcinisanih, pa virus može da se širi i da se vrati, ali to samo pretpostavljamo", napominje Kon.

Možda se napravi forma koja se brže širi

Ni zamenik direktora Kliničkog centra u Nišu Radmilo Janković nije veliki optimista.

"Putevi kako virus ulazi u organizam su jasni mislim da se neće pojaviti forma koja može razviti drugačiju kliničku sliku. Možda će se napraviti forma koja je još rezistentnija na vakcinu, ja se toga plašim ili da se napravi forma koja će da se širi još brže", kaže Janković.

Samo da se ne pojavi potpuno nov virus

EPA/EFE/FILIPPO VENEZIA

S druge strane, imunolog Tomislav Radulović smatra da nije neobično da se tako masovna pojava kao pandemija kovida sama od sebe ugasi.

"Kada gotovo svi steknu imunitet na virus odnosno preleže kovid ili se zaštite uz pomoć vakcine delta soj više ne može da mutira i da se širi. Zato može da nestane. S tim što se ja plašim da ne nastane potpuno nov soj na koji ćemo opet biti svi osetljivi bez obzira na to da li smo preležali virus ili smo se vakcinisali", podvlači Radulović.

Radulović podseća da više niko ne govori o prvim sojevima virusa.

"Eto delta soj polako nestaje, a niko više ne priča, na primer, o vuhanskom soju. Nažalost, i dalje postoji mogućnost da virus potpuno mutira i antigenski promeni pa da svi postanemo osetljivi na njega. To se dešava i sa gripom pa na svakih 50 ili 100 godina imamo veliku pandemiju zato što se grip potpuno promeni zbog čega svi oboljevamo", zaključuje Radulović.