Na pragu je beskrajna korona zima; "Nikada se nećemo vratiti u normalu"

Ovako izgleda nova normalnost u Evropi - bolnice pretrpane bolesnicima, protesti na ulicama, maske na događajima, barem na onim koji će se uopšte održati. Nakon nekoliko meseci popuštanja mera borbe protiv koronavirusa pa ponovnog porasta broja zaraženih, ljudi sada napokon vide kako izgleda "suživot s virusom". I očito im se to ne sviđa, piše "Politiko" u uvodu članka u kojem najavljuju da se pripremimo na "beskrajnu korona zimu", prenosi "net.hr".

Opisana situacija dovela je promene politika u mnogim evropskim zemljama koje podrazumevaju ponovno nošenje maski i zatvaranja, čak i tamo gde ima mnogo cepljenih, a sve kako bi se izbjegla katastrofa u zimskim mesecima.

Upozoravaju i da je teška stvarnost činjenica da su cepiva medicinsko čudo, ali nisu nepogrešiva. Uz dominaciju zaraznog delta soja, slabe mere i velike delove stanovništva koje odbija da se vakciniše, pandemija se u punoj snazi vratila širom Evrope.

Brutalno visoke stope smrtnosti u istočnoj Evropi

"Politiko" podseća da je Nemačka u sredu imala najveći broj infekcija u jednom danu, a bore se sa pretrpanim jedinicama intenzivne nege na jugu i istoku države, dok na zapadu preuzimaju bolesnike iz Holandije. "Niska stopa procepljenosti u istočnoj Evropi podstakla je brutalno visoke stope smrtnosti", piše "Politiko".

Šefica Evropskog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Andrea Amon juče je rekla da trenutna stopa vakcinacije širom EU nije dovoljna da bi se "ograničio teret slučajeva zaraze i hospitalizacija tokom zimskih meseci". Poručila je da odmah treba uvesti mere koje treba da bude na snazi i za Božić, ako se situacija ne popravi.

Stručnjaci upozoravaju da nas je novi talas podsetio da se ne može predviđati kada ćemo se tačno moći vratiti na način života koji smo imali pre pojave koronavirusa početkom prošle godine. "Svaki puta kada ukinete mere, virus uči kako nas prevariti", kazao je glavni savetnik italijanskog Ministarstva zdravlja Volter Rikiardi. Uz delta soj, koji se brže širi nego originalna varijanta, niti vakcina, a ni fizička distanca samostalno ne mogu dovesti do rešenja.

"Ukoliko nećemo koristiti sva oružja zajedno na racionalan način, nikada se nećemo vratiti na staro normalno. Ili, barem se nećemo vratiti u nekom kraćem roku", kaže Rikiardi i dodaje kako ćemo još dve ili tri godine morati da živimo kako živimo sada uz nove pandemijske talase.

Mislili smo da je naredba "svi u kuće" prošlost, ali demantovala nas je Austrija

Kada smo mislili da je naredba "svi u kuće" prošlost, ove nedelje nas je demantovala Austrija. Njen kancelar Aleksandar Šalenberg otvoreno je poručio da na zatvaranje odlučio ne samo kako bi spasio zdravstveni sistem nego i da bi trećina državljana koji se još nisu cepili imali vremena za razmisliti o svom izboru. U intervju "Politiku" rekao je da je želeo stvoriti priliku i to u smislu da žele izaći iz "pakosnog kruga zbunjujućih talasa i raspava o zatvaranju". Austrija je prilikom objave novog zatvaranja najavila i da će od 1. februara uvesti i obavezno cepljenje.

Čak i u Portugalu, gde je više od 86 posto populacije cepljeno, odnosno cepljeni su gotovo svi koji dosad mogu primiti epivo, lekar i stručnjakinja za javno zdravlje Sofia Ribeiro upozorava da je od krucijalne važnosti građanima slati prave poruke te potom upozorava: "Pandemija još nije gotova". I u toj državi broj zaraženih, hospitalizovanih i smrti raste pa vlasti već govore o mogućnosti ponovnog uvođenja mera. I to samo osam nedelja nakon što koordinator za Lisabon Henrike Gouveia e Melo kazao da je Portugal "gotovo postigao imunitet krda" u kampanji koja je "studiozno izbegla politizaciju cepljenja".

Gradonačelnik Antverpena Bart de Vefer kazao je da je za cepljene, od kojih su mnogi verovali da je pandemija gotova, povratak mera bio je "hladan tuš". A s tim neispunjenim željama i vraćanjem mera, širom Evrope raste i bunt pa je prošlog vikenda policija "vodenim topom" gađala oko 35 hiljada ljudi koji su se okupili u Briselu, a na sličnim protestima u holandskom gradu Roterdamu takođe je bilo žestokih sukoba policije i protestanata. U belgijskoj regiji Flandriji, gde se nalazi i Antverpen, oko 80 posto ljudi je cepljeno, uključujući i čak 96 posto cepljenih starijih od 65 godina. Ipak, i oni su zajedno s ostatkom države prošle nedelje uveli obavezno nošenje maski u zatvorenim prostorima i rad od kuće četiri dana u nedelji zbog pritiska na Odeljenje intenzivne nege.

Recept za katastrofu

"Politiko" kao ključan problem navodi statistiku koja može navesti na krivi trag jer je oko 70 posto hospitalizovanih u Flandriji cepljeno. To je velikim delom zbog činjenice da je veliki broj ljudi cepljen, a necepljeni se zaražavaju i umiru u puno većem broju, ali je i dokaz da cepiva nisu potpuna zaštita, posebno ne od delta varijante i padanja stope imuniteta s vremenom jer su se mnogi u državama zapadne Evrope cepili pre više od šest meseci. To navodi i na zaključak da čak i da se svi cepe, još uvek će postojati rizik da će pandemija i dalje predstavljati problem, ako za nikoga drugog, onda za starije i druge ranjive grupe.

Cepljene osobe imaju manju mogućnost da se zaraze, ali i da prenesu virus. Ali, delta varijanta smanjuje neke od koristi cepiva. "Dostupni dokazi upućuju na to da trenutno dostupna cepiva manje smanjuju prenos virusa kod delte nego je to bilo kod alfa soja", napisao je ove nedelje ECDC. "Politiko" piše da bi recept za katastrofu mogla biti kombinacija hladnog vremena, zbog kojeg će ljudi više vremena provoditi u zatvorenim prostorima i početak sezone gripa, zbog čega bi se već zagušeni zdravstveni sistem mogao dodatno opteretiti.

Šallenberg kaže da čak i kada se generalni lokdaun ukine, za necepljene će i dalje biti teško razdoblje. Ali, nije znao reći kada će se to promeniti. "Crvena linija je opterećenost odeljenja intenzivne njege", rekao je austrijski premijer. I Nemci već naveliko raspravljaju o obaveznom cepljenju, a sve više država uvodi strože uslove za dobijanje kovid potvrda koje su u mnogim zemljama potrebne za ulaske u restorane, noćne klubove i druga mesta. Odlučuju se za potpuno ukidanje testiranja kao uslova ili za traženje preciznijih PCR testova, dok isključuju one jeftinije antigenske.

Savetnički panel je u Holandiji izračunao da u prostorima u kojima je visoki rizik zaraze, kada su u njemu samo cepljeni i oni koji su preležali koronu, rizik od infekcije je 50 posto niži nego kada je dozvoljen ulaz i testiranima, dok je rizik hospitalizacije 82 posto niža.

Težak zadatak za političare

Važna tema u EU su i buster doze te se očekuje da će Evropska komisija predložiti da se i one uzmu u obzir pri izdavanju kovid potvrde na širini cele Unije. Treća doza cepiva daje nadu onima kojima je zaštita opala. Ali, još uvek je veliko pitanje hoće li i njena zaštita padati nakon nekoliko meseci. Marko Kavaleri, čelnik za strategiju cepljenja Evropske medicinske agencije, kazao je ove nedelje da buster diže stopu antitela mnogo više nego početne dve doze što bi moglo značiti da će duže pružati zaštitu.

Za političare je uvođenje stogih mera uvek neugodno pitanje i najčešće do kraja čekaju s takvim potezom. S druge strane, izveštaj ECDC-a o merama, uključujući i nošenje maski i uvođenje lokdauna u Evropi, kaže da mere najbolje deluju kada se uvode rano, ali i kada imaju solidnu podršku u javnosti. To znači da političari imaju težak zadatak uvjeriti ljude da su mere dobre u trenucima kada situacija još nije tako strašna.

A oni uvek moraju paziti da im javno mnjenje ne mutira brže nego virus, zaključuje "Politiko".