Da li su u sledećem talasu kovida prva na udaru deca?

Beograd -- U ovom talasu deca zaražena koronavirusom razvijaju sve teže kliničke slike, neka završe i na respiratoru.

Izvor: RTS
Podeli
Shutterstock/Sergii Sobolevskyi
Shutterstock/Sergii Sobolevskyi

Imunolog dr Srđa Janković navodi da su u najvećem riziku deca sa hroničnim oboljenjima, neurološkim smetnjama i imunodeficijentna deca, ali i da više od polovine sve dece koja su lečena u intezivnoj nezi zbog kovida nisu prethodno imala vidljive faktore rizika.

Doktor Srđa Janković, imunologa iz Tiršove je gostujući u Beogradskoj hronici naveo da su u povećanom riziku pre svega gojazna deca, zatim ona koja imaju dijabet, hematološko-onkološka oboljenja, neurološka oboljenja, i imunodeficijentna deca.

Doktor Srđa Janković, imunologa iz Tiršove je gostujući u Beogradskoj hronici naveo da su u povećanom riziku pre svega gojazna deca, zatim ona koja imaju dijabet, hematološko-onkološka oboljenja, neurološka oboljenja, i imunodeficijentna deca.

"Takva deca jesu više ugrožena ako dobiju kovid, ali isto tako moram da kažem da se ta preddispozicija ne vidi uvek, da i dete koje je na oko potpuno zdravo bilo do tog trenutka, može da dobije sređom retko, ali može da dobije i dobija dešava se to težu kliničku sliku kovida", navodi Janković.

Statistike u svetu kažu da negde oko polovine, pa i više od polovine sve dece koja budu lečena u intezivnoj nezi zbog kovida nisu prethodno imala vidljive faktore rizika.

"Tako da sa jedne strane - da, naravno da treba brinuti o onima koji imaju faktore rizika više. Sa druge strane treba znati da svako dete i svaka odrasla osoba ima neki rizik teže kliničke slike ako dobije kovid. To jeste razlog zašto zagovaramo i vakcinaciju između ostalog i dece iako nisu možda primarno rizična grupa", objašnjava gost Beogradske hronike.

Prema njegovim rečima, verovatno je ispod jedan odsto dece dobija težu kliničku sliku kako u Evropi tako i u svetu. "Možda svako stoto dete teže oboli u proseku, ali svako stoto dete od veoma zarazne bolesti koja zarazi veliki broj dece nije mali broj, pogotovo ne kada imamo epidemijske talase, tako da je potrebna zaštita dece svim merama, pa i vakcinacijom ostaje nešto što itekako ima smisla, nešto što itekako zagovaramo", ističe Janković.

Objašnjava da čim se virus raširi u populaciji, čim je veliki broj zaraženih, on bira veliki broj u svim uzrasnim grupama čak i onim koje nisu možda prve na udaru po predispozicijama za težu kliničku sliku.

"To što deca više obolevaju u zemljama gde je obuhvat vakcinacije veliki je posledica toga što postoji delimična zaštita vakcinama u ovim drugim grupama, a to ne znači naravno da nema smisla zaštititi i decu vakcinacijom. Naravno onih uzrasta gde je vakcina registrovana", objašnjava Janković.

Na pitanje - da li deca pate od postkovida i kakvi su simptomi odgovara da mu njegovo iskustvo u Tiršovoj i iskustvo njegovih kolega pokazuje da ima dece koja pate od postkovida.

"Da umirim sa jedne strane roditelje - to ne mora biti uvek biti teško stanje, ali može biti stanje koje traje nekoliko meseci i koje je mučno i za dete i ta roditelje - sa produženim temperaturama, malaksalošću i nekim drugim tegobama koje viđamo naravno ne kod većine već kod manjine dece koja su preležala kovid", navodi gost Beogradske hronike.

Ali i ta manjina naravno, kaže Janković, uopšte nije zanemarljiv broj dece, niti uopšte decu možemo uvek da gledamo samo kroz broj - svako dete želimo da zaštitimo.

"Tako da odgovor je - da. Postkovid sindrom kod dece može da bude vrlo mučan problem, a kod jednog malog broja ali značajnog može da dođe čak i do opasnih komplikacija u vidu zapaljenskog sindroma koji se leči na intezivnoj nezi koji čak može i život da ugrozi", objašnjava Janković.

Ističe da je po podacima koje on raspolaže mali procenat dece vakcinisan. "Vakcinacija dece nije trivijalno pitanje, nije nešto drugorazrednog značaja i da to što vakcinacija odraslih i dece nije obavezna ne znači da nije potrebna. To samo znači da ljudi treba da donesu odluku, u ovom slučaju roditelji, na osnovu informacija koje mi lekari dajemo i da to treba da činimo svakodnevno, sistematično, pravovremeni i naravno precizno i istinito", ističe Janković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 187 idi na stranu