Da li će izbori okončati rasulo?

No, sukobi i intrige ne prestaju, a zemlja je još krcata stranim plaćenicima.

"Poslednji međunarodni impuls koji još nedostaje", tako je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Ledrijan krajem oktobra nazvao konferenciju o Libiji koja se održava u petak (12.11.) u Parizu.

Ideja je odsudna podrška stabilizaciji zemlje izgubljene u vrletima građanskog rata već čitavu deceniju, otkako je svrgnut pa ubijen višedecenijski vlastodržac Moamer el Gadafi. U Libiji se naime 24. decembra održavaju predsednički izbori.

Prema najavama Ledrijana, valjalo bi isplanirati i obezbediti povlačenje stranih snaga i plaćenika i, uopšte, okončati mešanje spolja. Kako je rekao francuski šef diplomatije, tu se interesi Libije poklapaju sa bezbednosnim interesima celog regiona severne Afrike, ali i Evrope.

Francuska ima svog favorita

Doduše, ima glasova koji kažu da zvanični Pariz nije baš podesan za ulogu posrednika. Jer, Francuska je zajedno sa Egiptom, Ujedinjenim Emiratima i Rusijom dugo držala stranu komandantu Kalifi Haftaru i njegovoj moćnoj paravojsci, kaže politikološkinja Asma Kalifa iz hamburškog Lajbnicovog instituta za globalne i regionalne studije.

U generalu Haftaru je Francuska videla saveznika u borbi protiv islamističkog terorizma u zoni Sahela. Tamo je Pariz, kao bivši kolonijalni gospodar, sve do leta imao trupe u misijama.

Na posletku, pobeda Haftara na predsedničkim izborima mogla bi da utoli francusku žeđ za libijskom naftom.

"Zato se može pretpostaviti da Pariz sledi sopstvene interese pred izbore", kaže politikološkinja Kalifa. "Istina, Francuska ima centralnu ulogu kad je u pitanju evropska politika prema Africi. Ali teško da je dobar izbor za posrednika s obzirom na manjak verodostojnosti".

Intrige u Tripoliju

Koliko je situacija u Libiji u znaku sukoba i intriga pokazuje primer od prošlog vikenda kada je Predsednički savet u Tripoliju suspendovao ministarku spoljnih poslova u prelaznoj vladi Nadžlu al Manguš zbog navodnih „administrativnih propusta“. Al Manguš ima i zabranu napuštanja zemlje tako da je pitanje da li može u Pariz na međunarodnu konferenciju.

"Cilj je da se oslabe konkurenti kako bi se kasnije imao veći uticaj", tumači Asma Kalifa.

Ilustracija: Depositphotos/vladek

Pikantno je i što šef prelazne vlade formirane u februaru Abdul Hamid Dbaiba navodno planira da se kandiduje za predsednika. A to može da bude problem, jer je i ova vlada skrpeljna na jedvite jade. „Tako Dbaiba doprinosi nastavku konflikta“, kaže hamburška politikološkinja Kalifa.

Dbaiba, inače biznismen, ima podršku plemena na zapadu Libije. U prelaznoj vladi ima čak 35 ministara, u pokušaju da se zadovolje rascepkani interesi u ovoj zemlji sa svega sedam miliona stanovnika. General Haftar pak faktički kontroliše bogati istok zemlje bogat energentima.

Evropa se nada zaustavljanju izbeglica

U Parizu sada valja ubediti zavađene snage da je najbolje da se strani borci povuku te da svi priznaju rezultate izbora u decembru.

Kako analizira tuniški portal Leaders, politički stabilnija Libija bi privukla investitore iz Evrope i bila spremnija da odbije eventualne pokušaje terorističkih grupa da se vrate u zemlju. Kako dodaje portal, stabilnost bi donela priliku da se zaustavi talas izbeglica što je u evropskom interesu.

Nakon što su poslednje dve konferenciji o Libiji održane u Berlinu, odlazeća kancelarka Angela Merkel ovog puta je u ulozi kopredsedavajuće konferencije koju organizuje Francuska. Uključeni su, između ostalih, Italija, Libija i Ujedinjene nacije.

U nedavnom intervjuu za DW je Merkel naglasila koliko je važno da se u Libiji povrati normalna država. Jer, kako je rekla, posle svrgavanja Gadafija zemlju je preplavila „neverovatna količina oružja“, a sukobi i terorizam su se odatle prelivali na region.

Jedan od glavnih izazova je da se zemlje poput Rusije i Turske ubede da povuku plaćenike iz Libije. Oni se tamo već godinama bore na raznim stranama.