Skupština Srbija o Zaštitniku građana i Komisiji za etiku

Novim zakonskim rešenjem, kada je reč o Zaštiniku građana, širi se i krug lica koja mogu da podnesu pritužbu, a regulišu se i obaveze u pogledu prava deteta. Predlog zakona donosi i duži rok za podnošenje pritužbe, odnosno propisuje da to bude najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana.

U Predlogu zakona određeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina.

Posebno se ukazuje na značaj i obavezu izgradnje institucije Zaštitnika građana u pogledu zaštite, promovisanja i unapređenja prava deteta. Cilj izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je „uspostavljanje mehanizama koji treba da unaprede odgovornost i transparentnost u radu organa javne vlasti".

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović izjavila je da se novim zakonom stvaraju pravni uslovi za unapređenje nezavisnosti i efikasnosti rada zaštitnika građana, što je opšti cilj koji je postavljen u Akcionom planu za Poglavlje 23 i koji je na ovakav način formulisan i u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije.

"Smatram da ključne novine u odnosu na postojeći zakon treba posmatrati kroz tri aspekta: prvi aspekt čine nova, zakonom poverena ovlašćenja zaštitnika građana, drugi se odnosi na unapređenje statusne, funkcionalne i finansijsko-budžetske nezavisnosti zaštitnika, a treći na unapređenje efikasnosti i efektivnosti njegovog rada", rekla je Obradović u Skupštini Srbije.

Ona je navela da će zaštitinik građana biti ovlašćen da daje mišljenje državnim organima u postupku pripreme propisa ili zakona, dok je do sada ovakvo ovlašćenje imao samo prema Skupštini i Vladi, a kako je ocenila, biće nezavisniji jer se bira na osam godina bez reizbora, a ne kao do sada na pet uz mogućnost reizbora.

Odbacila je primedbe dela javnosti da procedura po kojoj kandidate za zaštitnika predlažu poslaničke grupe stavlja zaštitinika u podređen položaj u odnosu na političke stranke.

"Hoću da istaknem da se Ustavom jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, da su prema postojećim izbornim propisima, ovlašćeni predlagači izbornih lista, pored ostalih, političke stranke i koalicije političkih stranaka, kao i da se prema Zakonu o Narodnoj skupštini, u Skupštini obrazuju poslaničke grupe iz reda narodnih poslanika. Stoga, bilo kakvo nezadovoljstvo postojećim političkim i izbornim sistemom, jer se ove primedbe suštinski odnose upravo na to, ne može biti rešeno Zakonom o zaštitniku građana", rekla je Obradović.

Ministarka je pojasnila da zaštitnik građana utvrđuje činjenično stanje po pritužbi ili po sopstvenoj inicijativi, predlaže mere i iznosi preporuke organu uprave.

"Zaštitnik građana ne pokreće bilo kakve pravne postupke, kao što je postupak razrešenje javnih funkcionera ili disciplinski postupak, već podnosi inicijative, upućuje preporuke, upozorava i ukazuje na nezakonitosti i nepravilnosti u radu i postupanju organa uprave", rekla je Obradović i dodala da se predloženo rešenje ne razlikuje od drugih uporednih rešenja.