Tako izgleda zdravstvena katastrofa

Video-snimak sa Univerzitetske klinike u glavnom gradu Rumunije Bukureštu teško je podneti.

Na Odeljenju za intenzivnu negu nema nijednog slobodnog kreveta, hodnici su pretrpani pacijentima koji čekaju, medicinsko osoblje vozi mrtve ljude u crnim plastičnim kesama. Kola Hitne pomoći stalno dovoze nove pacijente.

Gotovo svi su stari ljudi, uglavnom oni koji nisu vakcinisani protiv korone. Mnogi jedva dišu, a neki kažu da se uprkos svemu ne bi vakcinisali. Jedan lekari komentariše:

"Ova navala pacijenata ima veze s nemarom ljudi i nedostatkom informacija. Političari moraju da budu mnogo uporniji. Ako su zabrinuti za dobrobit birača, trebalo bi stalno da im govore da odu i vakcinišu se. Video-snimci sa Univerzitetske klinike u Bukureštu su bez komentara i traju 16 minuta. Nose naslov: 'Ovako izgleda zdravstvena katastrofa'".

Rumunski internet-portal "Recorder" objavio ga je prošle sedmice.

Rekordan broj obolelih i umrlih

EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

Ono što je prikazano na video-snimku na jednoj klinici trenutno se događa u bolnicima u čitavoj Rumuniji. Ta zemlja suočena je s jednim od najgorih talasa korone u Evropi.

Gotovo svakoga dana beleže se novi rekordi. U utorak (19.10.) je objavljeno da je u prethodna 24 sata zabeleženo gotovo 19.000 novih slučajeva zaraze i da je 574 ljudi umrlo od posledica korone.

"Nismo samo u pandemiji, mi smo u katastrofi", rekao je u utorak predsednik Kolegijuma rumunskih lekara (CMR) Danijel Koriu. Prošle sedmice oni su napisali otvoreno pismo pod naslovom "Vrisak iz očaja" u kojem su opisali katastrofu zdravstvenog sistema.

Niska stopa vakcinacije, uticajni protivnici cepljenja

EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

To je ujedno i katastrofa koja se događa u pozadini ozbiljne političke krize: nakon višemesečnih sporova, socijalno-liberalna vlada premijera Florina Čitua srušena je početkom oktobra i to tako što joj je izglasano nepoverenje. Mogle bi da prođu nedelje i nedelje do formiranja nove koalicione vlade.

"Naše iskreno saučešće, Rumunijo!" – tako je glasio naslov teksta koji je objavljen na portalu „Hotnews“ u kojem se piše o katastrofalnoj zdravstvenoj kao i političkoj krizi u zemlji. Rumunija nije u potpunosti jedinstven slučaj u Evropi. Letonija, Litvanija i Bugarska trenutno takođe beleže visoku incidenciju i broj smrtnih slučajeva po danu. Ono što Rumuniju razlikuje od ostalih zemalja EU jeste to što je njen zdravstveni sistem preopterećen kao nijedan drugi i što se, prema mišljenju mnogih direktora bolnica i lekara, nalazi pred kolapsom.

Istovremeno, Rumunija, zajedno sa Bugarskom, ima najnižu stopu vakcinacije protiv korone u EU. Samo je oko 30 odsto stanovništva potpuno vakcinisano – znatno manje od polovine prosečnog broja vakcinisanih u EU. Skepsa prema vakcinama veoma je raširena pojava koju inače podržavaju i nacionalistički orijentisani političari, kao i uticajna Rumunska pravoslavna crkva. Umanjuje se rizik od korone

Rumunski predsednik Klaus Johanis izazvao je u utorak katastrofu kada je, obraćajući se stanovništvu ozbiljnim rečima, situaciju nazvao „nacionalnom dramom strašnih razmera“ i najavio hitan sastanak svih koji odlučuju za sredu 20. oktobra. Šef države je za situaciju okrivio raširenu skepsu po pitanju vakcinisanja, ali i „nedostatak konkretnih poteza vlasti“. On je ujedno apelovao na stanovništvo da se vakciniše.

Neki komentatori ocenili su da je taj njegov govor ciničan – jer su Johanis i vlada pod vođstvom sada privremenog premijera Florina Čitua, a koju predsednik podržava, mesecima delovali haotično kada je u pitanju upravljanje pandemijom, zanemarujući pa čak i umanjujući opasnost od korone. U junu je Johanis ocenio da je kampanja vakcinacije „uspešna“ i rekao da je pandemiji došao kraj. Florin Čitu je takođe u junu izjavio da je pandemija „eliminisana“ – iako su stručnjaci u to vreme već upozoravali da bi se trebalo pripremiti za četvrti talas korone.

Vakcinisanje protiv "zombija"

Međutim, vlada je ostala uglavnom neaktivna, a mere su čak ublažavane. Zahtev za nošenjem maski u javnim ustanovama i prodavnicama teško se sprovodio, a ograničenja prisustvovanju velikim manifestacijama – uz potvrde o vakcinaciji ili testiranje – često se nisu poštovala. Ni vlada nije snažno pozivala na vakcinisanje. Tek početkom oktobra, kada se već pojavio razorni četvrti talas, vlada je uvela nova ograničenja – stalno nošenje maski, policijski čas, ograničenja odlaska na masovne događaje. Predsednik i premijer Rumunije su pre svega ti koji do sada nisu uradili gotovo ništa da se suprotstave raširenoj skepsi u pogledu vakcinisanja. Protivnici vakcina mogli su neometano da demonstriraju u zemlji, stotine hiljada lažnih vesti o vakcinama kruže rumunskim društvenim mrežama. Zvučni zapis sa školskog časa u gradu Botosani na severu zemlje nedavno je dospeo na naslovne strane. Đaci su tajno napravili snimak na kojem se čuje učitelj koji im poručuje da će ih vakcine pretvoriti u „zombije“ i optužio bolnice za organizovano masovno istrebljenje „kao u Aušvicu“.

Crkva protiv vakcinisanja

Sveštenici i vladike Rumunske pravoslavne crkve takođe su na čelu protivnika vakcinisanja i skeptika. Prošle sedmice je, recimo, vladika Teodosije sa jugoistoka Rumunije govorio protiv vakcina – da oni nisu sigurni treba li primiti vakcine, ali i da se, eto, i u EU sada prestaje sa vakcinacijom. Istrage protiv protivnika vakcinisanja i lažnih izjava, poput ove koju je dao Teodosije, do sada su sprovedene samo u nekoliko slučajeva. Rumunski političari naročito su oprezni prema Pravoslavnoj crkvi, jer je ona jedna od najprestižnijih institucija među stanovništvom. Reč sveštenika, naročito u ruralnim područjima, često ima najveću težinu. Solidarnost iz susednih zemalja

Zbog razornog četvrtog talasa, rumunska vlada morala je prošle sedmice prvi put da zatraži pomoć iz inostranstva. Aparati za kiseonik i kreveti za intenzivnu negu sada će joj biti isporučivati iz drugih zemalja EU. Susedna Moldavija, mnogo siromašnija od Rumunije, poslala je lekare i medicinsko osoblje kako bi obolelim Rumunima pružili pomoć. Vlada u Budimpešti pristala je da prihvati rumunske pacijente i prvi bolesnici već su prevezeni na jug i jugoistok Mađarske. Taj gest solidarnosti veoma je važan, jer su rumunsko-mađarski odnosi u poslednje vreme prilično napeti.

U međuvremenu, rumunski ministar zdravlja Atila Čeke upozorio je da se ne očekuje brzo poboljšanje situacije. On je u utorak na javnom servisu TVR rekao da je do vrhunca četvrtog talasa korone još daleko i da se ne nazire čak to kada će broj novozaraženih početi da pada.