Stvorili su čudovište; "Frankenštajn" se sada okreće protiv njih

Ipak, u to niko ne sumnja. On je konstanta na koju svi računaju.

I zato se znatan deo interesovanja javnosti fokusira na varijable, ostale kandidate koji će se boriti za mesto u Jelisejskoj palati. An Idalgo, gradonačelnica Pariza, najavila je da kreće u borbu na listi Socijalističke stranke. I Marin le Pen, i dalje liderka desne stranke Rasemblemen nacional.

Presudnu ulogu na izborima bi mogao da ima novi lik na političkoj sceni Erik Zemur, koji takođe još uvek nije najavio kandidaturu. Ali se to može uzeti s velikom dozom sigurnosti nakon što se 23. septembra pojavio na "globalnom" samitu konzervativaca u Budimpešti koji nosi službeno ime "forum o demografiji i porodičnim vrednostima".

"Mislim da je Viktor Orban shvatio evoluciju sveta... i brani identitet svoje zemlje, a potom i Evropu", rekao je Zemur za CNevs, kanal koji kritičari zovu "French Fok Nevs". I koji širi poruke klasične radikalno desne ideologije.

Erik Zemur dobro je poznat u Francuskoj. Novinar koji je pisao za Figaro, vodio televizijske emisije, ali ga je tek šuškanje o mogućoj predsedničkoj kandidaturi pretvorilo u osobu koja interesuje Evropu. Dobio je i novinarsku nagradu "Pri Rišelje" koja se dodeljuje za "potvrđen kvalitet vlastitog jezika, brigu za odbranu francuskog jezika". Dodeljuje se pod pokroviteljstvom udruge Defense de la langue francaise i poznatog Editions Larousse.

Mnoge su tada zapanjili njegovi radikalno desni stavovi koji (pre)često zalaze u antisemitizam sve do rasizma i šovinizma (ipak je ovo potonje francuska izmišljotina). Zemur je zaključio da su mediji preplavljeni levičarima i da neko mora da progovara kako stvari stvarno stoje. Među njegovim zahtevima našao se i onaj da deca moraju imati francuska imena (ne prolazi Muhamed, ali ni Kevin), Zemura možete povezati sa stavovima svih evropskih radikalnih desničara. S razlikom što je obrazovaniji od većine.

EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Orbanom je kliknuo na prvu nakon izjave da je francuski obrazovni sistem "infiltriran markizmom, antirasizmom i LGBT ideologijom". Vole ga i ankete. Poslednja, koju je objavio Harris Interactiv 13. oktobra, na prvo mesto stavlja Makrona s podrškom u prvom krugu od 24-27%, Zemur ga sledi sa 17-18%. Treća je Marin le Pen s 15-16%. U drugom krugu bi Makron odneo čistu pobedu protiv Zemura (57: 43%) i Marin le Pen (54: 46%). Ovo je još jedan interesantan zaključak ankete: nešto više od 60% ispitanika smatra da mediji daju previše prostora Zemuru, a 27% nema mišljenje o tome.

Francuska je šokirala Evropu 2002. godine kada je u drugom krugu predsedničkih izbora ušao Žan Mari le Pen, otac Marin le Pen i pretrpeo katastrofalan poraz. Zemlja sireva voli prosvete, buni se protiv svega, nije konzistentna - primer, kad je Makron objavio promenu izuzetno komplikovanog imovinskog sistema nešto više od 60% javnosti nije ga podržalo, a gotovo istovjetan je postotak smatrao da je potrebno promeniti imovinski sistem.

Kompleksna zemlja, koja je i mediteranska, ali i severna, romanska kultura, voli nova lica. I Makron je bio jedno takvo. Ali Zemur to nije.

Mladi predsednik Makron nije ispunio njihova očekivanja, ali nisu ni Nikola Sarkozi, ni Fransoa Oland. Ipak, kad se u drugom krugu nađe pred listićem na kojem je desničar/ka ili predstavnik umerene političke strukture većina i dalje odlučuje za stabilnost.

Zemurova pojava u kampanji mogla bi ozbiljno da poremeti planove Le Penove, koja se nadala sigurnom ulasku u drugi krug. Gde može režati na Makrona jer je bilo terorističkih napada, strašno ubistvo profesora u blizini Pariza pa napad nožem pred katedralom u Nici.

Žan Fransoa Kan za Le Point krivicu baca i na konzervativne medije koji su stvorili čudovište, uporedivši Zemura s Frankenštajnom, koje se sada okreće protiv njih.

"Svedočimo kako talentovani i energetski asasin radikalne desnice s predumišljajem ubija liberalnu desnicu", zaključuje.