Američka "invazija" na Balkan – ko su ljudi koje je poslao Bajden?

Ako je suditi prema petorki koju je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden delegirao da se u narednom periodu bave zemljama Balkana, Vašington ima veoma ozbiljne namere na ovim prostorima u narednom periodu.

Bajdenovih pet specijalaca su Gabrijel Eskobar, Kristofer Hil, Džefri Hovenier, Majkl Marfi i Džejms O Brajen - neki će se regionom baviti kao ambasadori, neki kao specijalni izaslanici Stejt departmenta ali im je svima zajedničko to što su prekaljene diplomate, energičnog nastupa, Balkan poznaju praktično kao svoj džep i svi govore srpski.

Vrlo su bili aktivni u regionu devedesetih, a koliko dobro znaju Balkan svedoči da su dvojica učestvovala u uspostavljanju rada nove ambasade SAD u Srbiji nakon petooktobarskih promena, dvojica su bili učesnici pregovora u Rambujeu a jedan je pisao tekst Dejtonskog sporazuma.

Gabrijel Eskobar

Za izaslanika Stejt Departmenta za Stejt departman postavljen je Gabriel Eskobar, a ljudi koji ga znaju kažu da je "energičnog pristupa".

Nedavno je to i dokazao, čim je izbila kriza između Beograda i Prištine zbog uvođenja reciprociteteta za registarske tablice, odleteo je u Brisel i tamo učestvovao u sklapanju dogovora i sklanjanju barikada sa administrativnih prelaza.

Biografija mu je živopisna, bio je zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu u avgustu 2019. godine, a do dolaska ambasadora Entonija Gofrija bio je otpravnik poslova.

Posle petookobarskih promena bio je (2001. godine) šef političkog odeljenja odmah nakon što je ambasada SAD ponovo otvrorila ambasadu.

U bivšoj Jugoslaviji je od 1998, do 2001. bio na poziciji šefa kabineta u Кancelariji visokog predstavnika u Banja Luci, pa zamenik šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici.

Kristofer Hil

EPA/FREDERIC J. BROWN / POOL

Eskobar će, što se tiče Srbije, raditi rame uz rame sa Kristoferom Hilom, kojeg je Bajden nedavno nominovao za ambasadora u Srbiji. Njegov dolazak se očekuje sledeće godine, nazivaju ga diplomatskom zvezdom, ali i čovekom koji bi mogao da ubrza raspetljavanje kosovskog čvora.

Hil se praktično "vraća na mesto zločina", pošto mu je prva služba bila upravo Beograd, a bio je blizak saradnik Ričarda Holbruka i član njegovog tima i učesnik pregovora u Dejtonu i Rambujeu.

Bio je i specijalni izaslanik za Kosovo (od 1998. do 1999), ambasador u Makedoniji i šef tima za pregovore sa Severnom Korejom. U jednom tekstu nedeljnika "Cajt" (maj 1999) opisan je kao "šatl-diplomata" koji je "hitao tamo-vamo između Beograda i Prištine", i kao čovek od najvećeg poverenja Ričarda Holbruka, kojem je pomagao još u smirivanju sukoba u Bosni.

Džefri Hovenier (Kosovo)

EPA-EFE/TOLGA BOZOGLU

Hil će službovati u Srbiji, a njegov kolega Džefri Hovenier u Prištini. I on je "specijalac za Balkan", a na Kosovo će doći iz "komšiluka" - Turske, gde je trenutno zamenik šefa misije pri ambasadi Sjedinjenih Država.

Radio je u ambasadama u Grčkoj, Hrvatskoj, Turskoj, a gotovo da nema zemlje na Zapadnom Balkanu u čija dešavanja nije bio uključen bar na neki način.

Bio je učesnik pregovora u Rambujeu, član tima Martija Ahtisarija. Pomogao je, baš kao i Eskobar, ponovnom otvaranju Ambasade u Beogradu u decembru 2000. nakon ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između SAD i SRJ, a kasnije je bio i na čelu privremene kancelarije ambasade SAD u južnoj Srbiji, čiji je posao bio da nadgleda albansku pobunu u takozvanoj preševskoj dolini i - govori srpski jezik.

Od Hašima Tačija je 2018. godine dobio orden povodom desete godišnjice samoproglašenja nezavisnosti Kosova.

Na saslušanju u Komitetu za spoljne poslove Senata SAD najavio je: "radiću na podržavanju dijaloga uz posredovanje EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, koji bi, citiram predsednika Bidena, 'trebao biti usredsređen na uzajamno priznavanje' ".

Majkl Marfi (BiH)

Baš poput Hoveniera, i Majkl Marfi, novi ambasador SAD u Bosni i Hercegovini, veteran je američke službe za spoljne poslove i ima 29 godina iskustva u međunarodnoj politici. Trenutno služi kao zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja.

Balkan poznaje vrlo dobro, što i ne čudi jer je bio na visokim pozivijama u Sarajevu i Prištini. U Sarajevu je bio politički savetnik u američkoj ambasadi (od 2006. do 2009), a u Prištini zamenik šefa misije u ambasadi SAD (od 2009. do 2012 ) Svojevremeno je ostvario blizak odnos sa Nebojšom Radmanovićem (tadašnji predstavnik Srba u predsedništvu BiH). Za njega je tvrdio da je najprofesionalniji i najmarljiviji u predsedništvu.

Bio je deo Programa transatlantskih stipendija kroz koji američke diplomate rade u ministarstvima spoljnih poslova savezničkih vlada.

Uz to, radio je u Londonu u Velikoj Britaniji, Jaundeu u Kameronu i Lagosu u Nigeriji. U Vašingtonu je bio Šef kabineta generalnog direktora spoljne službe. Radio je i kao i službenik za Bugarsku i Severnoatlantski savez.

Džejms O’Brajen

EPA PHOTO EPA/LOUISA GOULIAMAKI

I poslednji, ali ne i najmanje važan - Balkanom će se baviti i Džejms O`Brajen, koji je nominovan za koordinatora za politiku sankcija američkog Stejt departmenta. Smatra se ključnim američkim čovekom u sastavljanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno njemu se pripisuje da je napisao bosanskohercegovački Ustav, koji je zapravo Aneks IV u mirovnom sporazumu.

Od 1989. do 2001. bio je viši savetnik državne sekretarke Medlin Olbrajt, kao prvi zamenik direktora za planiranje politika i predsednički izaslanik za Balkan.

U Klintonovim vladama (od 1993. do 2001) radio je u Stejt departmentu, sa fokusom na bivšu Jugoslaviju i ratne zločine, ali i specijalni predsednicki predstavnik za pitanja talaca dok je u Beloj kući službovao Barak Obama.

Trenutno je na funkciji potpredsednika međunarodne savetodavne grupacije "Olbrajt Stounbridž".

Kada se ovako poslože činjenice, jasno je da je pred nama izazovna petorka, a Dimitrije Milić iz "Novog trećeg puta" podseća za Blic, da je Bajden na početku mandata izjavio da je Zapadni Balkan stavio u pet regiona kojima će posvetiti najveću pažnju.

"Novi kadrovi zaduženi za naš region znače vidljivo povećanje važnosti Zapadnog Balkana za američku spoljnu politiku u praksi. Dolazak Kristofera Hila kao ambasadora je možda najbolji pokazatelj toga. U pitanju je jedan od najkompetentnijih američkih diplomata, sa iskustvom iz brojnih 'rizičnih' regiona sveta", napominje on.

Ovakav vid diplomata i poznavalaca našeg regiona se ne šalje u Srbiju bez razloga.

"Razlog je najverovatnije prevencija u odnosu na predviđene buduće rizične situacije koje se mogu desiti u našem okruženju. Takođe može i značiti želju američkog predsednika da se procesi na Zapadnom Balkanu ubrzaju, a dijalog Beograda i Prištine konkretizuje", ističe Milić.