Predsednik objavio "rat" tamponima

Milioni žena u Brazilu nemaju novca za higijenske artikle.

Žene u Brazilu ustale su protiv predsednika Žaira Bolsonara. Razlog pobune neočekivan je u zemlji koja je izabrala tog desničara za predsednika, ali bi pobuna mogla da uspe. Radi se, naime, o menstruaciji.

Mesecima se debatuje se o uvođenju besplatnih higijenskih artikala poput tampona i uložaka u državne škole. Tako bi i devojčice čije porodice nemaju novca mogle da se opskrbe onih što je neophodno za žene tokom menstruacije.

No Boslonaro je početkom meseca kao predsednik stavio veto na zakon kojim se bori protiv takozvanog menstrualnog siromaštva. Početkom novembra bi Kongres mogao da preokrene Bolsonarov veto, i sva je prilika da će se to desiti. Jer, u avgustu su i Parlament i Senat ubedljivom većinom glasova bili za zakonski predlog.

"Nije pitanje da li će Kongres ukinuti veto, već samo kada", piše na Tviteru poslanica Tabata Amaral koja je učestvovala u pisanju zakona. "Nećemo dopustiti da Bolsonarovi neljudskost i mačizam određuju živote šest miliona Brazilski koje pate zbog nedostatka higijenskih artikala i bivaju ponižene."

Pare (ni)su problem

Tema menstruacije tako probija tvrdi zid tabua u Brazilu. Prema ranijem izveštaju Unicefa, oko četiri miliona devojčica u Brazilu uopšte ne ide u školu kad ima menstruaciju. Četvrtina njih nema novca za tampone i uloške.

Isti problem pogađa žene u zatvorima, beskućnice i žene iz ekstremno siromašnih porodica. Prema predlogu zakona, država bi trebalo da izdvoji svega trinaest miliona evra godišnje kako bi sve žene u Brazilu imale higijenske artikle.

"Moramo da odlučimo: vakcinacija ili tamponi", kaže nasuprot tome ministarka za žene i porodicu Damareš Alveš, koja je branila Bolsonarovu odluku.

"Za probleme siromašnih žena u Brazilu do sada niko nije mario, a sada se Bolsonaro proglašava nečovekom samo jer ove godine ne želi da deli besplatne higijenske artikle", rekla je ona za televiziju Globo.

Predsednik Senata Rodrigo Pačeko odbacuje argument da nema dovoljno para u budžetu. "U Brazilu se toliko para daje na sve strane, nedopustivo je da praznih ruku ostaju mlade žene koje žive u siromaštvu", saopštio je konzervativni političar.

Upravo Pačeko igra ključnu ulogu u nesvakidašnjem političkom sukobu. Prema Ustavu, on posle predsedničkog veta ima 30 dana da sazove zajedničku sednicu Senata i Parlamenta. Ako one većinom glasaju da obore veto, onda zakon stupa na snagu. "Velika je šansa da Kongres obori veto", navodi se u Pačekovoj izjavi.

Smanjenje ili ukidanje poreza

Brojni su primeri gradova i provincija koji su već uveli podelu higijenskih artikala. To su učinile i milionske metropole Sao Paulo i Rio de Žaneiro.

Kako je tema dobila na važnosti širom sveta, mnoge države su smanjile PDV na higijenske artikle. Tako se u Nemačkoj od prošle godine umesto 19 odsto plaća sniženi PDV od sedam odsto. U Britaniji, Francuskoj i Poljskoj je porez pet odsto, a Irska, Indija, Malezija i Nigerija potpuno su ukinule porez na ove proizvode.

Širom sveta, jedino su u Škotskoj tamponi potpuno besplatni svuda. U školama i na pojedinim drugim mestima dele se besplatno u Francuskoj, Južnoafričkoj Republici, na Novom Zelandu i pojedinim američkim federalnim državama.

Zato bi tema mogla da bude neprijatna i po Bolsonara, posebno kad dođe do okršaja u Kongresu. Do tada, protiv njega su i neke popularne Brazilke poput pevačice Žulijet koju samo na Tviteru prati blizu četiri miliona ljudi.

"Ako žene tokom menstruacije nemaju pristup higijenski artiklima, onda nemaju pristup ni zdravstvenoj zaštiti niti obrazovanju", napisala je ona. "Veto predsednika mora da se ukine. Menstrualno siromaštvo u Brazilu mora da se uzme ozbiljno."