Dok se Zapad cepa napola – EU kuka; Ko je kriv što Evropu niko ne shvata ozbiljno?

Organizatori su hteli da ukažu na to da je Zapad sada toliko podeljen i izazvan usponom Кine da je celo njegovo postojanje ugroženo.

Sve što se desilo od tog izveštaja samo je potvrdilo upozorenja, jer se stopa po kojoj nestaje "zapadnjaštvo" u svetu stalno ubrzava.

Najnoviji znak je AUKUS, novi geopolitički savez Australije, Velike Britanije i Amerike, koji je očigledno usmeren na Kinu. Čini se da se opet vraća stara anglosfera, umesto šireg Zapada, kao i da, kada je reč o istinskim pretnjama, u 21. veku, kao i u 20. prvenstvo imaju drevne veze jezika i kulture.

EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL MAXPPP OUT

Francuska pod predsednikom Emanuelom Makronom podjednako je besna zbog "izdaje" kao što je bila i pod Šarlom de Golom.

Kao deo AUКUS-a, Australija će kupovati podmornice na nuklearni pogon od svojih anglofonih saveznika, umesto od Francuske, kako je ranije dogovoreno. Makron je opozvao svoje ambasadore u Vašingtonu i Kanberi, dok smišlja novi potez kojim će iskazati ljutnju.

U narednim nedeljama verovatno će se od Makrona mnogo čuti o "evropskom suverenitetu" i "autonomiji", maglovitim sloganima koje je godinama ponavljao zajedno sa svojim razmišljanjima o "moždanoj smrti" NATO-a.

Da je do Makrona, Evropska unija, sada neopterećena tim "dosadnim" Britancima, konačno bi postala zasebna geopolitička i vojna sila, rame uz rame sa Amerikom, a verovatno predvođena Francuskom.

Foto: Profimedia

Nekoliko drugih, obično sumnjičavih, evropskih prestonica slaže se sa Makronom, posebno nakon haotičnog povlačenja Zapada iz Avganistana.

I tamo su se Evropljani osećali izdano od Amerikanaca, koji se nisu potrudili ni da se konsultuju ili koordiniraju sa svojim saveznicima dok su se povlačili. Očekivano, poziv na "evropsku vojsku" se vratio.

U ovoj poslednjoj verziji, ideja je bila da se počne sa "EU 5.000", nekom vrstom elitnih snaga koje su mogle da obezbede aerodrom u Kabulu bez američke pomoći.

Razumljivo je da su Evropljani frustrirani zato što ih niko ne shvata toliko ozbiljno, ni protivnici poput Rusije i Кine, ni prijatelji poput Amerike i Australije. Međutim, piše "Blumberg", umesto što bespomoćno kuka, Evropa bi mogla da se pogleda u ogledalo.

Za početak bi mogla da baci oko na Litvaniju, koja je, dodaje "Blumberg", najnovija žrtva Pekinga u EU.

Razlog je taj što je Vilnjus dozvolio Tajvanu, koji Кina smatra odmetnutom provincijom, da osnuje predstavništvo. U znak odmazde, Peking je povukao svog ambasadora, sasekao litvansku trgovinu i generalno zategnuo odnose.

Foto: EPA-EFE/Stephanie Lecocq

Amerika je odmah ponudila svoju podršku Litvaniji.

A EU?

Njene članice se i dalje kolebaju. Na kraju krajeva, blok mnogo posluje sa Кinom – najvećim trgovinskim partnerom Nemačke – i smatra da je Litvanija mogla da bude diplomatičnija. Premijer Slovenije Janez Janša, koji trenutno predsedava rotirajućem predsedništvu EU, zamolio je članice da se zauzmu za Litvaniju, ali njegov apel nije uslišen.

EPA-EFE/STEPHANE MAHE / POOL MAXPPP OUT

Evropljani više ne vide svet i njegove opasnosti na isti način kao Amerikanci, niti smatraju da su suvlasnici zapadnih problema, ocenjuje "Blumberg".

Šok koji je izazvao "trampizam", odnosno Amerika pod bivšim predsednikom Donaldom Trumpom koji nikada nije razumeo, a još manje cenio, koncept "Zapada“, jedan je od uzročnika "nestajanja zapadnjaštva". Ali i Evropljani snose deo krivice. Oni nisu učinili svoje vojske sposobnim da vode pravi rat bez Amerikanaca i nisu preuzeli odgovornost u upravljanju najvećim geopolitičkim pretnjama Zapada, koje sada uključuju i Кinu.

Nemačka je najbolji primer.

To je verovatno jedina zemlja koja bi zbog svoje ekonomske težine mogla da podstakne EU da postane jača i stoga "autonomna". Ali nema interesa da to učini. Umesto toga, ona štedi na svojoj vojsci i pretvara se da su svetski problemi nečiji tuđi, a uglavnom američki.

U debatama kandidata za kancelara na izborima koji su se održali prošle nedelje niko nije rekao ni reč o spoljnoj ili bezbednosnoj politici.

Dok je trajalo, Zapad – ne u etnocentričnom, već u normativnom smislu – učinio je svet uravnoteženo boljim mestom. Zbog toga njegova tekuća fragmentacija nije dobra za stabilnost i mir.