Hrvatska dobila četiri upozorenja od EU

Pored upozorenja, Hrvatska je dobila i dva obrazložena mišljenja.

Slanje službenih opomena prvi je od tri koraka koje Komisija može preduzeti protiv država članica.

Obrazloženo mišljenje je drugi korak, koji sledi nakon upućivanja službene opomene, dok je treći korak pokretanje tužbe pred Sudom EU.

Upravljanje otpadom

Prva službena opomena odnosi se na upravljanje otpadom.

Komisija je pozvala Hrvatsku da postupi u skladu s Okvirnom direktivom o otpadu i prethodnom presudom Suda Evropske unije.

Direktivom je propisano da države članice moraju preduzeti mere kako bi osigurale da se otpad prikuplja i obrađuje na način kojim se štite zdravlje ljudi i životna sredina.

U evropskom zelenom planu postavljen je cilj nulte stope zagađenja, što doprinosi javnom zdravlju, životnoj sredini i klimatskoj neutralnosti.

Borba protiv terorizma

Hrvatska je dobila službenu opomenu, zajedno s Austrijom, Finskom i Luksemburgom, zbog nepravilnog prenošenja određenih elemenata pravila EU o borbi protiv kriminala i terorizma.

Pravila uključuju odredbe o inkriminaciji i kažnjavanju krivičnih dela povezanih sa terorizmom, poput putovanja u inostranstvo radi izvršenja terorističkog dela, povratka u EU ili putovanja po EU radi takvih aktivnosti, obuke za terorizam i finansiranja terorističkih aktivnosti.

Pravila takođe predviđaju posebne odredbe za žrtve terorizma kako bi im se osigurao pristup pouzdanim informacijama i stručnim i specijalizovanim uslugama podrške odmah nakon napada i koliko god je potrebno.

Nalog za hapšenje

Hrvatska je zajedno sa Finskom zvanično upozorena na nedostatke u vezi sa evropskim nalogom za hapšenje.

Protiv dve zemlje pokrenut je postupak zbog propusta da u svoje zakonodavstvo prenesu Okvirnu odluku o evropskom nalogu za hapšenje i postupak izručenja između država članica.

Evropski nalog za hapšenje predviđa pojednostavljeni postupak prekogranične predaje. Ako sudija iz bilo koje države članice izda nalog za hapšenje i pritvor osumnjičenog koji je počinio teško krivično delo, taj nalog važi u celoj EU.

Sistem osiguranja depozita

Hrvatska, Malta i Mađarska službeno su opomenute zbog nepravilnog prenošenja Direktive o sistemima osiguranja depozita.

U skladu s pravilima EU, sistemi osiguranja depozita štite štednju deponenata jamčenjem depozita u iznosu do 100.000 evra i pomažu u sprečavanju masovnog povlačenja depozita u slučaju propasti banke, što može dovesti do finansijske nestabilnosti.

Rok za prenošenje tih pravila u nacionalno zakonodavstvo bio je 3. jul 2015.

Navedene države članice izvestile su o potpunom prenošenju Direktive.

Međutim, nakon detaljne procene, Komisija je zaključila da nekoliko odredaba Direktive nije pravilno preneseno u nacionalno zakonodavstvo.