Vizija Merkelove ostaje; kako su dve moćne žene zauvek povezane

EU će se onog trenutka kad bude i zvanično izabran novi kancelar oprostiti i zvanično od Angele Merkel, žene koja će ući u istoriju kao predsednica vlade sa najdužim stažom i predsednica vlade koja je mnogo učinila za spas Evropske unije.

Iako svi misle da je to kraj ere Angele Merkel u EU, njena vizija će i dalje živeti sve dok na čelu Evropske komisije bude Ursula Getrud Alberht fon der Lajen najpoznatija Nemica odmah posle Angele Merkel, koja je prethodno bila na funkciji nemačke ministarke odbrane, pre nego što je postala šefica Evropske komisije čiji su izbor zajedno progurali Francuska i Nemačka.

Ursula fon der Lajen je u stranku hrišćanskih demokrata CDU kojoj je predsedavala Angela Merkel pristupila 1990, a aktivna političarka postala je u poslednjih 20 godina. Na položaj predsednice Evropske komsije izabrana je 16. jula 1990.

Interesantno je da je Ursula fon der Lajen rođena 1958. u Briselu u predgrađu Ikeles/Elseene. Njen otac Ernest Alberht je bio važan činovnik u tadašnjoj evropskoj komisiji, krajem šezdesetih godina 20. veka. Porodica se iz Brisela vratila u Nemačku 1971. Njen otac postao je kasnije ministarski predsednik Donje Saksonije i na tom položaju ostao sve do 1990, kada ga je na izborima porazio Gerhard Šreder, kasniji socijaldemokratski predsednik. Mladu Ursulu politika uprkos ocu nije previše zanimala. Počela je studiranje u Nemačkoj, da bi je roditelji poslali u London, gde je živela pod izmišljenim imenom Rose (Rošen na nemačkom mala ruža) Ladson, što je bilo devojačko prezime njene prabake. Naime, razlog zašto je živela pod lažnim imenom i studirala u Londonu, gde ju je čuvala policija, leži u strahu od otmice teorista iz frakcije RAF. Čak i kad se posle nekoliko godina vratila u Nemačku bila je pod zaštitom nemačke policije.

U CDU su joj prigovarali da je previše liberalna i leve političke orijentacije. Nagađa se da se upravo zbog toga nije kandidovala za naslednicu Angele Merkel pa je kandidatura pripala Arminu Lašetu, a Ursula je dobila utešnu funkciju predsednice Evropske komisije. Bez obzira na to šta tvrdi članstvo CDU, Ursula fon der Lajen pripada desnom centru i po verskoj pripadnosti je evangelista. Za njen razvoj veoma važne su bile studije medicine, koje je krunisla doktoratom 1991. Kao lekarka nekoliko godina je radila na hanoverskoj univerzitetskoj klinici, zbog čega je bila uvažavana i kod političkih protivnika. Uspešnu karijeru izgradila je i na tome što je majka sedmoro dece. Inače i sama Ursula fon der Lajen dolazi iz porodice u kojoj je bilo sedmoro dece.

Njen politički uspon je bio brz i veoma blisko povezan sa karijerom Angele Merkel. Samo šest godina pošto je aktivno ušla u politiku 2005. na početku mandata Angele Merkel postala je ministarka za porodicu, penzionere, žene i omladinu. Novembra 2009. preuzela je resor za rad i socijalne poslove. Na tim položajima zauzimala se za više vrtića, povećanje minimalca i veće ženske kvote, pre svega na vodećim položajima, zbog čega su Nemci na izborima velikodušno nagradili Angelu Merkel.

Krajem 2013. godine iznenada je imenovana za ministarku odbrane u ministarstvu koje su potresali razni skandali, posebno oko nabavke vojne opreme. Čak nekoliko afera treslo je ministarstvo dok je ona upravljala tim resorom. U nemačkim medijima se nagađalo i spekulisalo da je to bilo kazneno premeštanje iz dva uspešno vođena resora u resor pun skandala. Međutim, Angela Merkel je glatko odbila sve te spekulacije i potvrdila da je Fon der Lajenova imenovana za ministarku odbrane jer je osoba na koju se može osloniti i veoma sposobna da napravi red.

Njene partijske kolege iz CDU i CSU zamerali su joj jer je govorila o oštoj borbi protiv klimatskih promena da se time dodvorava Zelenima. Posebno oštra polemika odvijala se pre izbora za predsednicu Evropske komisije u Evropskom parlamentu. Konzervativcima je dolila ulje na vatru kada je najavila borbu za povećanje minimalne plate i socijalnu sigurnost i formiranje evropske šeme za nezaposlene. Inače Ursula fon der Lajen je za vreme migrantske krize čvrsto stala uz Angelu Merkel i zauzela se za politiku otvorenih vrata. Za vreme njenog mandata na čelu Evropske komisije Velika Britanija je konačno posle dugih i otežavajućih razgovora i krize vlasti izašla iz EU, čime je Nemačka postala najmoćnija država članica. Ono što su joj najviše zamerali bilo je njeno nesnalaženje u vreme pandemije i slab odgovor na opasnost od koronavirusa, zbog čega su je i njene kolege konzervativci i demohrišćani uzeli bili na zub.

Bilo kako bilo, Ursula fon der Lajen će nastaviti uprkos svemu da sprovodi politiku Angele Merkel u Briselu i kad ona više ne bude kancelarka i u javnom i političkom životu Nemačke.

Foto:EPA-EFE/ JOHN THYS / POOL

Šta je sve Angela Merkel učinila za Evropu

- Doprinela je tome da Evropska unija u teškim vremenima ostane na okupu.

- Za vreme finansijske krize u evrozoni i Grčkoj prvo se suprotstavila oštrim merama, a onda je nametnula oštre mere štednje kako Grčkoj tako i u ostalim državama Sredozemlja. Mnogi su govorili da ona time nameće "nemački put".

- 2015. za vreme migrantskog talasa nije zatvorila nemačke granice. Donela je bila odluku da članice EU putem kvota preuzmu migrante.

- Korona-obveznicama raspodelila je dugove na nivou EU – tek posle nekoliko odbijanja.

Problemi koje nije uspela da reši

-klimatska kriza;

- politički problemi sa Rusijom i nepredviđanje potencijalnih sukoba;

-zahtev Kine da ima globalni uticaj i napeti transatlantski odnosi pred koje se nije postavila snažnije;

-političke pukotine unutar EU, pOčetno stvaranje paralenih tokova poput Inicijative tri mora i Višegradske četvorke;

- sve više članica napušta politiku Angele Merkel "Konsenzus po svaku cenu";

- veliko nepoverenje Nemaca prema EU;

- problem sa pandemijom koronavirusa.