Oči sveta zagledane u Rusiju, a tamo: Šojgu i Lavrov, čak i kosmonaut FOTO

Moskva -- Uoči parlamentarnih izbora u Rusiji mediji i opozicija su pod pritiskom.

Izvor: DW
Podeli
EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV
EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

Zabrane na internetu ciljaju kritičara Kremlja koji se čak i ne kandiduje: Alekseja Navaljnog. Povrh svega, posmatrača OEBS-a neće biti.

Trodnevni parlamentarni i regionalni izbori počeće u Rusiji 17. septembra, a opoziciji je sve teže da mobiliše svoje pristalice. Početkom septembra, naime, sud u Moskvi zabranio je internet-pretraživačima, američkom „Guglu“ i ruskom „Jandeksu“, da u rezultatima pretrage povežu izraz „Pametno glasanje“ (rus: Умное голосование; eng: Votesmart). Razlog za takvu odluku suda je tužba jednog trgovca ovčjom vunom iz južne Rusije koji je patentirao taj izraz. Nije jasno kakve veze imaju vuna i „pametno glasanje“.

„Pametno glasanje“ je projekat opozicionog političara Alekseja Navaljnog koji je u zatvoru. Kako bi oslabili vladajuću stranku „Jedinstvena Rusija“, glasači se pod tim sloganom pozivaju da glasaju za druge stranke i njihove direktne kandidate. Internet-stranica te akcije aktivirana je 15. septembra, ali su je ruske vlasti zadužene za telekomunikacije odmah i blokirale. Ipak, tvorci stranice tvrde da barem aplikacija funkcioniše.

Navaljni je poslednjih godina uspeo da zabeleži uspehe s akcijom „Pametno glasanje“, na primer 2019, na izborima za parlament grada Moskve: opozicioni kandidati osvojili su tada gotovo polovinu direktnih mesta, a kandidat „Jedinstvene Rusije“ izgubio je od jednog komuniste. „Navalnog u Kremlju vide kao stvarnu opasnost, jer ima sposobnost da mobiliše građane putem interneta“, kaže za DW ruski opozicioni političar Vladimir Milov.

Mnogi ne mogu da se kandiduju

EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV
EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

Opozicionim kandidatima oduvek je bilo teško na izborima u Rusiji, ali ovoga puta pritisak je posebno veliki. Navaljnijeva „Fondacija protiv korupcije“ (FBK) klasifikovana je kao ekstremistička i u vreme kada je on već bio iza rešetaka i konačno razbijena. Njegove pristalice zato ne mogu da učestvuju na izborima, a neki od njegovih saboraca žive u egzilu.

Oni koji mogu da se kandiduju suočavaju se s različitim problemima, a neki od njih čak moraju da se bore i sa „dvojnicima“. Takav je recimo slučaj Borisa Višnjevskog iz levo-liberalne stranke „Jabloko“ (Яблоко). Taj dugogodišnji član gradskog parlamenta u Sankt Peterburgu, mora sada da se kandiduje protiv dva kandidata sa istim imenom.

Brojni nepoznati članovi opozicije takođe nisu dobili dozvolu da se kandiduju. Vitalij Aveverin iz ruske organizacije za praćenje izbora „Glas“ (Голос) tvrdi za DW da takvih ima „na hiljade“ i ocenjuje da su izbori zato „nepravedni“.

Sa Šojguom i Lavrovom protiv loših rezultata

EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV
EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

Odnos snaga u Državnoj dumi nakon izbora će verovatno ostati nepromenjen. Očekuje se da će „Jedinstvena Rusija“ ostati najjača snaga u borbi protiv 14 konkurenta. I ostali koji su do sada bili zastupljeni u Dumi – komunisti, desničarska populistička LDPR i levičarski nacionalista „Pravedna Rusija – za istinu“ – takođe bi trebalo ponovo da uđu u Dumu.

Ipak, moglo bi biti velikih promena u vlasti. Dok su prema anketama komunisti na oko 20 odsto, vladajuća partija Vladimira Putina bori se sa istorijski niskim rezultatom. Čak je i državni istraživački institut VZIOM uočio da je „Jedinstvena Rusija“ u jednom trenutku skliznula ispod 30 odsto podrške. Ipak, neposredno uoči izbora, njen konačni rezultat procenjen je na oko 42 procenta. Samo, i to bi bio pad za više od deset procenata u odnosu na 2016.

„Jedinstvena Rusija“ je na nezadovoljstvo birača odgovorila novim rukovodstvom. Ta stranka po prvi put ne nastupa s partijskim liderom i bivšim premijerom Dmitrijem Medvedevim, već sa popularnim ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe bi trebalo da privuče glasače.

Vladajuća partija očekuje i dodatne glasove u istočnoj Ukrajini. Prema zvaničnim podacima Moskve, oko 600.000 građana samoproglašenih proruskih separatističkih republika dobilo je ruske pasoše i dozvoljeno im je da glasaju u susednim oblastima Rusije, kao i putem interneta.

Takođe, nekoliko nedelja pre izbora, bilo je jednokratnih isplata za penzionere i takozvane „silovike“ (силовики) – što je u Rusiji izraz za one koji rade u vojsci, policiji i službama bezbednosti. Opozicija ocenjuje da je to podmićivanje potencijalnih birača.

Mediji pod pritiskom

Protestno raspoloženje u Rusiji poslednjih godina je poraslo, uglavnom zbog povećanja troškova života. Ipak, ostaje nejasno koliko je poraslo.

Nezavisni institut za istraživanje javnog mnjenja „Levada-centar“ (Левада-Центр) sme da objavljuje svoje ankete tek posle izbora – jer je klasifikovan kao „strana agentura“. Ta kvalifikacija, koju mnogi odbacuju kao klevetu, nekoliko meseci pre izbora pogodila je i dva vodeća onlajn-medija koji kritikuju Kremlj: portal „Meduza“ i TV-stanica „Dožd“ (Дождь - kiša).

Cenzura na internetu se u velikoj meri povećala. Tako je recimo blokiran izveštaj „Dožda“ na Jutjubu jer se u raspravi tražilu da se Navaljni pusti na slobodu. Neki ruski mediji nagađaju da li će se zemlja razvijati u pravcu Kine, gde je blokiranje interneta deo svakodnevice.

Samo pet stranih posmatrača

Predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova najavila je da mediji klasifikovani kao „strani agenti“ neće biti ometeni u izveštavanju. Međutim, neće postojati ni organ koji može da dokumentuje kršenja: po prvi put od 1993. u Rusiji neće biti posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Zbog pandemije korone, Rusija je želela da pozove samo 60 posmatrača, a OEBS je nameravao da pošalje 500 – i na kraju se odlučio protiv misije. U najvećoj zemlji na svetu iz Evrope će izbore pratiti samo predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ukupno pet ljudi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 464 idi na stranu