Posejala seme razdora u EU? "Veliki problem"

Pariz -- Ursula fon der Lajen i njena ideja da Francuska bude dominantna u okvirima evropske odbrane su "veliki problem" smatraju analitičari.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
EPA-EFE/JULIEN WARNAND
EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Zadovoljstvo uspehom vakcinacije i činjenica da će 19 država članica do kraja ove godine dostići BDP kao pre pandemije, ali i najava novih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena, digitalizacije i jačanja evropske odbrane obeležili su ovogodišnje obraćanje Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

U raspravi koja je trajala skoro pet sati većina poslanika dala je podršku predsedniku Komisije, mada je bilo i kritika, posebno evroskeptičnih partija. Ursula von der Leien podržala je nastavak proširenja EU na Zapadni Balkan i najavila posetu regionu kasnije ovog meseca. Izdvojili smo pet najvažnijih tema govora.

1. Ubrzati vakcinaciju

Šefica Evropske komisije pohvalila je podatak da je EU već postigla više od 70 odsto vakcinacije odrasle populacije, ali i upozorila da se ovaj proces mora ubrzati kako se to ne bi pretvorilo u, kako je rekla, „pandemija nevakcinisanih“.

Fon der Lajen, lekar po zanimanju, takođe je upozorila na velike razlike u svetu jer u nekim siromašnim zemljama nijedan procenat stanovništva nije vakcinisan. Ali se pohvalilo da je EU najveći svetski donator vakcina.

"Već smo se obavezali da ćemo distribuirati 250 miliona vakcina, a Komisija će donirati još 200 miliona doza do sredine sledeće godine", rekla je predsednica EK.

Predsednica EK pozvala je EU da učini sve što je moguće da to "ne postane pandemija nevakcinisanih".

2. Novac EU i vladavina prava

Iako nije bila tako oštra kao što su neki očekivali, predsednica Evropske komisije se dotakla i vladavine prava u državama članicama EU i potrebe za strogom kontrolom načina na koji se troši novac EU.

Ona je rekla da korupcija nije samo krađa novca poreskih obveznika, to nije samo zastrašivanje investitora, već i omogućavanje ljudima da kupuju usluge velikim novcem, a bogatima da preskoče demokratska pravila.

"Što se tiče zaštite našeg budžeta, mi ćemo to ipak učiniti sa svime što nam je na raspolaganju i uskoro ćemo početi. Ljudi moraju imati pravo na pravično i nezavisno sudstvo i na isti tretman bilo gde u Evropi."

Ona je najavila da će ubuduće izveštaji o stanju vladavine prava u zemljama EU imati i preporuke svakoj zemlji kako da poboljšaju situaciju. Takođe je poslala jasnu poruku da su odluke Suda pravde Evropske unije obavezujuće za sve države članice i da se moraju sprovesti, uz jasno upućivanje na Poljsku i Mađarsku.

3. Kontrolisane migracije i pomoć Avganistanu

Fon der Lajen se osvrnula na situaciju u Avganistanu kada je govorila o odbrani i migracijama.

Ona je najavila da će EU povećati pomoć narodu Avganistana za dodatnih 100 miliona evra.

"Stojimo uz avganistanski narod, žene i decu, tužioce, novinare i zaštitnike ljudskih prava", rekla je fon der Lajen.

Ona je izrazila solidarnost sa zemljama koje su danas na udaru "hibridnih napada" Belorusije, koje migrante usmeravaju ka njima. Ona je zatražila od Evropskog parlamenta da ubrza proces novog Pakta o azilu i migraciji, čija je primena, kako je rekla, "bolno spora". Rekla je da je potrebno uspostaviti ravnotežu između kontrole evropskih granica i pomoći onima koji bježe od progona, što EU uvijek čini.

4. Troškovi zagađenja

Šefica Komisije zatražila je da se u debati o budućnosti Evrope inspiracija izvuče iz mladih ljudi koji daju smisao empatiji i solidarnosti i pozivaju na odgovornost planete. Budućnost EU zavisi od tehnološke snage, "posebno pristupa čipovima ključnim za sve, od pametnih telefona, električnih skutera do fabrika", rekla je predsednica EK.

Podsetila je da je Komisija ovog leta predstavila ambiciozan paket "Fit for 55", čiji je cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ona je najavila i kazne za zagađivače.

5. EU bi trebala biti u stanju da vojno interveniše bez pomoći SAD

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen zatražila je od NATO -a i Evropske unije da traže odgovore kako je vojna misija u Avganistanu završila tako naglo.

Iako je pozvala na nastavak saradnje sa NATO-om, ona je naglasila da bi Evropska unija trebalo da bude u mogućnosti da vojno interveniše bez pomoći Sjedinjenih Država.

Priznala je, međutim, da za to ne vidi dovoljno političke volje.

Ona je rekla da EU i NATO rade na zajedničkoj deklaraciji koju će predstaviti do kraja godine. Ona je najavila da će tokom francuskog predsedavanja u prvoj polovini sledeće godine biti održan Evropski samit o odbrani, koji će sazvati sa predsednikom Emanuelom Makronom.

"Evropska odbrana bila bi francuska odbrana"

Džejm Krisp, dopisnik briselskog Dejli Telegrafa, britanskog dnevnog lista koji nije previše proevropski orijentisan, protumačio je govor Ursule fon der Lajen kao poziv na stvaranje "odbrambene unije" unutar EU.

Krisp posebno piše da je šefica EK rekla da "EU mora da se podigne na sledeći nivo" i pošalje trupe u sukobe u zoni. Odnosno, pozvala je 27 država članica da stvore „Sindikat odbrane“.

Biće misija u kojima neće učestvovati NATO ili UN, ali u kojima bi Evropa trebalo da bude prisutna. Evropa može i očigledno mora biti voljna da sama učini više, rekla je fon der Lajen, koja je upozoriila da ulazimo u eru regionalnog rivalstva, ali i u eru u kojoj se velike sile fokusiraju jedna na drugu.

Krisp napominje da EU od 2007. godine ima borbenu grupu od 1.500 vojnika, ali koja nikada nije korišćena, čak ni za nedavnu evakuaciju iz Kabula.

"Možete imati najnaprednije oružane snage na svetu, ali ako nikada niste spremni da ih upotrebite, kakva je korist od njih? To nas je do sada kočilo. To nije samo nedostatak kapaciteta, već i nedostatak političke volje, zaključio je von der Leien. Jača vojna integracija država članica EU mogla bi poslužiti kao važan korak ka formiranju potencijalne evropske vojske", navodi Daili Telegraph, podsećajući na koncept kojem se Ujedinjeno Kraljevstvo konstantno protivilo tokom svog članstva u EU.

Takođe, takav korak ne bi bio moguć bez saglasnosti svih država članica. A neke, poput tri baltičke države, nerado to čine jer moguću evropsku vojsku vide kao sve manji uticaj i značaj NATO pakta (na koji se te države uveliko oslanjaju u čuvanju svojih istočnih granica sa Rusijom i Belorusijom).

Diplomate nekih drugih država članica, piše Krisp za Telegraf, pozivajući se na svoje izvore, tvrde da se plaše da bi Francuska bila previše dominantna u evropskoj vojsci.

"Bez Ujedinjenog Kraljevstva, evropske odbrambene snage bi zapravo bile Francuzi, što je veliki problem", rekao je anonimni diplomata za Telegraf.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 446 idi na stranu