Ima li smisla?

Bamako -- Brza pobeda talibana u Avganistanu iznenadila je sve, između ostalih i nemačku vladu. Postavlja se pitanje: ima li misija Bundesvera u Maliju još uvek smisla?

Izvor: DW
Podeli
Foto:EPA-EFE/SASCHA STEINBACH
Foto:EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Pročitajte i:

SAD dronom ubile humanitarca i šestoro dece - mislili su da je terorista VIDEO

Nakon ponižavajućeg završetka misije u zapadnom Avganistanu, Angela Merkel obećala je "temeljnu procenu“. Od rezultata te procene "zavisiće koje političke ciljeve realno možemo da postavimo za buduće i sadašnje misije u inostranstvu“, rekla je kancelarka.

To podrazumeva i procenu misije Bundesvera u Maliju, u zapadnoj Africi. S više od hiljadu vojnika, nemačka vojska uključena je tamo u dve različite misije. Prva je u okviru Ujedinjenih nacija pod skraćenim imenom MINUSMA.

Bundesver u toj misiji učestvuje od 2013, a cilj je stabilizaciju severa Malija, gde su islamistički pobunjenici više puta pokušavali da preuzmu kontrolu.

Ta misija smatra se najopasnijim od svih Bundesverovih angažmana.

U junu je tamo ranjeno 12 vojnika u samoubilačkom napadu.

Foto:EPA-EFE/SASCHA STEINBACH
Foto:EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Pročitajte i:

Prvi komercijalni let ka kabulskom aerodromu VIDEO

Tu je i misija EU za obuku - EUTM, trenutno pod nemačkom komandom. Ona bi trebalo da omogući lokalnim snagama Malija i susednim državama, Mauritaniji, Nigeru, Burkini Faso i Čadu, da same obezbede sigurnost i stabilnost.

U Avganistanu je taj cilj katastrofalno propao: vojska, koja je 20 godina obučavana i opremana, jedva da je pružila ikakav otpor talibanima.

U Maliju se sprovodi i francuska antiteroristička operacija "Barkhane“, kao i operacije zemalja G5 Sahel. Bivša kolonijalna sila Francuska je daleko najvažniji strani akter u Maliju.

"Ne može se govoriti o napretku“

Za Tomasa Šilera, predstavnika Fondacije Konrad Adenauer u tom afričkom regionu, rezultati strane intervencije u Maliju su skromni: "Uprkos tome što su strane zemlje tu godinama aktivne, i uprkos obuci malijskih oružanih snaga, ta država ostaje veoma slaba, a malijska vojska uglavnom neefikasna.“

Situaciju slično vidi i stručnjak za bezbednost Tomas Kaim iz berlinske Fondacije za nauku i politiku.

On ocenjuje da se "ne može govoriti o napretku“ kada je reč o ključnim ciljevima: obuci snaga bezbednosti, borbi protiv terorizma i stabilizaciji zemlje.

Foto:EPA-EFE/ Malton Dibra
Foto:EPA-EFE/ Malton Dibra

Pročitajte i:

Bes ratnih veterana: Da li je sve bilo uzalud?

Bivši general NATO Hans-Lotar Domreze, nakon što su talibani zauzeli Kabul, izjavio je za nemački javni servis ARD - pritom ne spominjući izričito Mali - da čitav zapadni koncept obuke, podrške i savetovanja lokalnih oružanih snaga, očigledno van Evrope ne funkcioniše.

"Izvoz demokratije“ je završen

Čini se da su političari ionako napustili proklamovani politički cilj - demokratizaciju. Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas izjavio je, nakon pobede talibana, da vojne operacije nisu odgovarajući način "za dugoročni izvoz državnog uređenja“. Markus Kaim takođe smatra da je to u doglednoj budućnosti skinuto s dnevnog reda, "jer je bilans stanja nakon Avganistana previše otrežnjujući“.

Međutim, "izvoz demokratije“ nikada i nije bio prioritet u Maliju. Političar nemačkih Demohrišćana (CDU) Johan Vadepul nemački interes ovako opisuje: "U Maliju i čitavoj zoni Sahela radi se o bezbednosti Evrope.“ Evropa je direktno pogođena rizicima u regionu, "od međunarodnog islamističkog terorizma, preko organizovanog kriminala, pa do migracija“.

Puč vojnika obučenih na Zapadu protiv vlastite vlade

Katja Kojl iz nemačkih Zelenih pravi sledeću razliku: misija MINUSMA "je legitimna, potpuno realna i delimično uspešna“, ali ograničena je time što se ne može očekivati da će sukobi biti smireni samo na taj način. S druge strane, misija za obuku EUTM uopšte ne bi mogla da bude uspešna, "jer ne znamo gde borave obučeni borci i kome će na kraju da služe“. Vadepul i Kojl izražavaju svoje zaprepašćenje zbog toga što su vojnici koje je u Maliju obučila EU, već dva puta do sada izvršili udar protiv sopstvene vlade. "Ta misija tako ne sme da se nastavi“, kaže Katja Kojl.

Foto:EPA-EFE/ SASCHA STEINBACH
Foto:EPA-EFE/ SASCHA STEINBACH

Pročitajte i:

Vojska panično beži, NATO se povlači - talibani kontrolišu zemlju; Neuspeh intervencionističke politike

Penzionisani general Rajner Glac, bivši komandant Operativnog štaba Bundesvera, nedavno se za list "Cajt“ požalio da, baš kao i u Avganistanu, i u Maliju postoji nedostatak koordinacije između različitih vojnih i civilnih operacija. A bez sveukupne koordinacije, uspeh se ne može postići. Stručnjak za bezbednost Markus Kajm čak veruje da zadaci različitih stranih aktera nisu obavezno „komplementarni, već su dijametralno suprotni“.

Takođe se radi o savezničkoj solidarnosti

Vreme je, dakle, za povlačenje, na šta inače u Bundestagu pozivaju i nemačka Levica i desničarsko-populistička Aleternativa za Nemačku (AfD)?

Johan Vadepul (CDU) zalaže se za produžetak misije, uprkos svim problemima. Slično izjavu dao je i kandidat demohrišćana za kancelara Armin Lašet. Katja Kojl iz Zelenih prekinula bi misiju EUTM, ali za misiju MINUSMA kaže: "Sve dok plavi šlemovi rade svoj posao, zaštitna komponenta Bundesvera i dalje ima svrhu.“

Ostati ili povući se - to je i pitanje savezništva, baš kao što je i nemačka misija u Avganistanu pokrenuta iz solidarnosti sa SAD nakon napada 11. septembra 2001. Nemačka vlada u Maliju demonstrira savezništvo sa Francuskom, koja tamo snosi najveći teret, i kroz misiju EUTM želi da pokaže sposobnost Evropske unije da deluje.

Dok političar CDU Norbert Retgen smatra da saveznička solidarnost nije dovoljna kao razlog za nastavak misije Nemaca u Maliju, njegov stranački kolega Johann Vadepul ističe da „Pariz pomno prati šta Berlin radi. To pokazuje koliko je važna francusko-nemačka saradnja“.

Francuzi sumnjaju u svoju ulogu u Maliju

Međutim, i sami Francuzi razmišljaju o prekidu borbene misije "Barkhane“ i povlačenju 2.000 od oko 5.100 njihovih vojnika, koliko ih je sada iz Malija. Francuska vlada nada se da će se misija MINUSMA zauzvrat povećati. Za to se založio i generalni sekretar UN Antonio Gutereš. To znači da se Nemačka suočava s pitanjem da li će povećati svoje trupe u Maliju i na taj način delimično uskočiti u prazninu koju Francuska ostavi iza sebe, ili će doći do zaključka da je sve to postalo besmisleno.

A ako se pita nemačko stanovništvo, stvar je prilično jasna: prema istraživanju agencije YouGov, objavljenom početkom septembra, 44 odsto ispitanika je za povlačenje Bundesvera, a samo 23 procenta za nastavak misije. Nova nemačka vlada će, nakon izbora 26. septembra, morati da da odgovor na pitanje kakve će posledice katastrofa u Avganistanu imati za misiju u Maliju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 430 idi na stranu