Kakvu Nemačku priželjkuje Francuska?

Za francusku vladu i predsednika Emanuela Makrona postoje i dobri i loši scenariji.

Francuski državni vrh u više navrata je dao do znanja da ne želi da se meša u nemačku predizbornu kampanju. Francuski predsednik Emanuel Makron to je pokazao ove nedelje kada su mu u posetu došli kandidati za kancelara Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lašet i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Olaf Šolc. Makron se vidno trudio da pred novinarima sakrije koji mu je od dvojice kandidata simpatičniji.

"Francuska vlada u principu i kod jednog i kod drugog kandidata vidi i prednosti i mane“, kaže Paskal Tibi, berlinski dopisnik Radija Frans internasionale. Iz Pariza ipak poručuju da se izbori za Bundestag koji se održavaju 26. septembra ne tiču samo Nemačke, već i ostatka Evrope.

Svi kandidati su prihvatljivi?

Partneri u EU na prvi pogled mogu da odahnu kada su u pitanju kandidati na nemačkim izborima. I Lašet i Šolc, kao i kandidatkinja Zelenih Analena Berbok, važe kao izuzetno proevropski orijentisani političari. Ali uz svakog od njih vezuju se različita očekivanja.

Analitičari, kao i krugovi bliski francuskoj vladi, kažu da bi Makron u Šolcu i Analeni Berbok imao partnere koji bi ga podržali u reformama Pakta stabilnosti i ekonomskog rasta EU, ali i u njegovim nastojanjima da Unija bude više socijalna. I SPD i Zeleni, za razliku od nemačkih demohrišćana (CDU/CSU), podržavaju ideju da se investicije nakon pandemije povećaju.

Šolc je, nakon posete Parizu, naglasio da, kao i francuski predsednik, teži pojačanom suverenitetu EU, i to i na ekonomskom i tehnološkom planu.

Ali Lašet zato, kao i njegovi demohrišćanski prethodnici Konrad Adenauer i Helmut Kol, ima prednost zbog činjenice da je iz Porajnja, a time je automatski bliži Francuskoj, ne samo geografski, već i tradicijom. „Bliskost Francuskoj tamo je gotovo biološki predodređena“, smatra novinar Tibo. Osim toga, Lašet je i ranije kritikovao uzdržanost Berlina prema reformskim idejama iz Pariza.

Lašet takođe važi za pobornika jačanja EU kao industrijske sile, a tokom boravka u Parizu predložio je i pokretanje nemačko-francuske inicijative u borbi protiv terorizma. U Parizu se na demohrišćane osim toga gleda i kao na pouzdane partnere kada su u pitanju, za Francusku veoma važni, projekti vezani uz vojnu industriju.

Problematični koalicioni partneri

Ali dok sa strankama koje će najverovatnije formirati buduću vladu Francuzi nemaju preteranih briga, problematičnije je sa strankama s kojima će Unija ili SPD morati u koaliciju. "Sa Zelenima je problem pre svega s projektima na planu vojne industrije. Šef nemačkih liberala (FDP) Kristijan Lindner takođe je problem za Pariz zbog tvrdokornog stava kada je u pitanju finansijska politika EU“, smatra Žana Puljerin iz londonskog trusta mozgova Evropski savet za spoljnu politiku (ECFR).

Foto:EPA-EFE/AXEL SCHMIDT / POOL

Još jedna horor vizija muči Pariz: ponavljanje scenarija s poslednjih izbora kada je Nemačka, a i Evropa, čekala gotovo pola godina na formiranje nove vlade. "Nama je potreban efikasan nemački partner“, kaže jedan francuski diplomata ukazujući i na činjenicu da Francuska početkom sledeće godine preuzima predsedavanje Savetu EU i da su mnogi projekti već dogovoreni s Nemačkom, koja je predsedavala EU u drugoj polovini prošle godine.

Neki analitičar međutim primećuju da bi Makronu možda i odgovarali dugotrajni pregovori o formiranju koalicije, koji bi potrajali do aprila sledeće godine, kada se u Francuskoj održavaju predsednički izbori. Tako bi Makron imao podršku iz Berlina i jednu poznatu sagovornicu - Angelu Merkel. Ona se nakon izbora povlači iz politike, ali će na vlasti ostati sve dok njenu funkciju ne preuzme novi kancelar ili kancelarka Nemačke.