"Nedosanjani san Angele Merkel" vezan je za Srbiju

Najmoćnija žena Evrope, a za mnoge i sveta, Angela Merkel, ove jeseni odlazi sa mesta kancelara Nemačke.

Izvor: B92, T.K.
Podeli
EPA/Uli Deck
EPA/Uli Deck

Na čelo Hrišćansko-demokratske unije već je izabran Armin Lašet, a sledeći nemački savezni kancelar mogao bi da bude on ili Olaf Šolc.

Koliko je važna bila epoha Merkelove u politici, da li će Evropska unija opstati posle nje i šta je učinila za Srbiju?

Od Nemačke napravila ekonomsku i političku silu u EU

Istraživač Instituta za evropske studije iz Beograda Milan Igrutinović, kaže za B92.net da je Angela Merkel uspevala da svoju stranku održi na desnom centru političkog spektra i kao centar svake kombinacije ostanka na vlasti.

"Pokazala je fleksibilnost u tom poslu, koketirala i sa desnicom i sa levicom, bez ideološke rigidnosti. Istovremeno, imala je i sreće da je Nemačka početkom 2000-ih ušla u svoje reforme zbog kojih je "spremno" dočekala ekonomsku krizu od 2008. i tokom koje je naredne decenije mogla da postane jasno dominantna ekonomska i (nešto manje) politička sila u EU", ocenjuje on.

Kako napominje, ostaje to da ta snaga nije pretočena u snagu same Unije, da nije bilo sluha za šire ekonomske probleme EU.

16 godina na funkciji nemačkog kancelara

EPA-EFE/FILIP SINGER
EPA-EFE/FILIP SINGER

U stranku je ušla 1990, a već 1991. je postala ministarka za žene i omladinu u vladi kancelara Helmuta Kola. Zatim je bila ministarka za zaštitu životne sredine.

Od 18. septembra 2005. godine je, sa 35,3% glasova, postala nemački kancelar. Prvi put u istoriji Nemačke je to mesto zauzela žena.

Sačuvala stranku

EPA-EFE/ARMANDO BABANI
EPA-EFE/ARMANDO BABANI

Angela Merkel rođena je 17. jula 1954. godine u Hamburgu. Po struci je doktor fizike. Odrasla je u Istočnoj Nemačkoj. Već u detinjstvu pokazuje talenat za matematiku i prirodne nauke. Posebno se isticala u znanju ruskog jezika.

Najveći uspreh Angele Merkel na unutrašnjem planu je to što je sačuvala stranku od erozije tokom decenije ekonomske krize, ocenjuje Igrutinović.

"To ne bi bilo nužno loše ali bi otvorilo nove dileme u nemačkom društvu i pitanje je kakvi bi ishodi tih procesa bili", kaže on.

Međutim, po pitanju međunarodnog plana, smatra da Merkelova nije imala zapaženih uspeha.

"Uglavnom je bila defanzivna a sama Nemačka ne previše uticajna u najkrupnijim kriznim trenucima (Ukrajina/Rusija)", napominje Igrutinović.

Otvorila vrata izbeglicama

Foto: Shutterstock/Kiro Popov
Foto: Shutterstock/Kiro Popov

Tokom studiranja u Lajpcigu od 1973-1978. godine Merkelova je sama zarađivala za džeparac radeći kao konobarica u diskoteci. Nedeljno je dobijala 20-30 maraka što joj je omogućavalo da plaća najam sobe. Tada je prvi put u životu bila politički aktivna kao član Slobodne nemačke omladine, ogranka istočnonemačkih komunista.

"Verovatno će ostati upamćena po izjavi "Wir schaffen das" ("mi to možemo") u leto/jesen 2015. kada su desetina hiljada izbeglica prolazile kroz Evropu na putu do, između ostalih zemalja i, Nemačke", kaže Igrutinović.

Prema njegovim rečima, time je praktično otvorila vrata izbeglicama, otvarajući nove probleme u unutrašnjem funkcionisanju Unije i šengenskog sistema.

Na pitanje da li će njen naslednik na mestu kancelara moći da se nosi sa problemom izbeglica Igrutinović napominje da su osnovni elementi politike prema izbeglicama već postavljeni.

"Bilo da se radi o njihovom prihvatu i integraciji ili o kontroli ruta na Mediteranu. Nemačka je bila glavni motor dogovora sa Turskom oko mehanizma zadržavanja izbeglica na Istočnom Mediteranu, počela je da sve više pomaže Francuskoj u vojnim misijama u Sahelu u Africi", ocenjuje on.

Kako napominje, nije izgledno da će novo rukovodstvo CDU praviti velike zaokrete u kratkom roku.

"Na dugi rok će to pitanje svakako ostati otvoreno, u smislu da će logika demografskih trendova praviti pritisak na političke poretke u EU i samoj Nemačkoj", navodi Igrutinović.

Za Srbiju postala značajna zbog sukoba s Hrvatskom

Foto: EPA/ MARIJAN MURAT
Foto: EPA/ MARIJAN MURAT

U septembru 2015. godine došlo je do sukoba Beograda i Zagreba, koji je Srbiju optužio da na hrvatsku granicu šalje migrante. Zbog prevelikog priliva migranata, Hrvatska je zatvorila prelaze sa Srbijom. Zbog toga je trpela ekonomija obe države. Pod pritiskom EU, a posebno Angele Merkel Hrvatska je otvorila svoje granice.

U intervjuu nemačkom Bildu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić napomenuo je da je kancelarka Angela Merkel spasila Balkan i sačuvala mir.

Kako ocenjuje Jakšić, Vučić je time ukazao na sukob zbog migranata koji se desio tokom talasa njihovog priliva.

"Ona je uspela da zadivi Srbiju i Vučića tokom carinskog i pasoškog sukoba sa Hrvatskom, kada se založila za Srbiju. Ja to tumačim kao stvaranje kredibiliteta Nemačke da bi se završio posao, na jedini način na koji to hoće Nemačka, Amerika i Francuska, a to sada sve više isplivava na površinu", kaže Jakišić ukazujući na problem Kosova i Metohije.

Zapadni Balkan – rast ekonomskog uticaja

Prema zvaničnoj biografiji, 1986. ozloglašena istočnonemačka tajna služba, Štazi, pokušala od Angele Merkel da napravi svog saradnika, ali je nekako uspela tome da se odupre.

Igrutonović za B92.net kaže da je Nemačka zadržala svoje direktno interesovanje za Zapadni Balkan vodeći politiku na nekoliko koloseka.

"Jedan je deklarativno zalaganje za nastavak procesa evrointegracija ali bez vidljivog učinka i pomaka na tom polju", navodi on.

Kako ocenjuje, drugi je rast ekonomskog uticaja, bilo kao zemlje koja usisava radnu snagu iz Srbije i uopšte sa Balkana.

"Bilo da putem investicija ovde otvara nova radna mesta i stvara nove vrednosti", kazao je Igrutonović.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže za B92.net da je ekonomski deo saradnje Srbije i Nemačke odličan.

"Nemačka je pragmatska zemlja koja uvodi sankcije Rusiji i pooštrava ih kada joj to odgovara, kao sada u slučaju Alekseja Navaljnog, ali istovremeno ne odustaje od gradnje Severnog toka 2", napominje Jakšić.

Rešenje Kosova i Metohije – nedosanjani san Angele Merkel

Merkelova u poseti nemačkim vojnicima u Prizrenu 2005. godine EPA/VALDRIN XHEMAJ
Merkelova u poseti nemačkim vojnicima u Prizrenu 2005. godine EPA/VALDRIN XHEMAJ

Merkel je prezime njenog prvog supruga, od koga se razvela 1982. godine, ali je prezime zadržala. Merkelova je od 1998. udata za kvantnog fizičara, doktora nauka, kod kojeg je i sama doktorirala - Joakima Sauera, inače po poreklu Lužičkog Srbina. Merkelova se s njim u javnosti pojavljuje jedino za vreme Vagnerovih opera u Bajrojtu, zbog čega je dobio nadimak "Fantom iz Opere".

Govoreći o problemu Kosova i Metohije, Igrutonović napominje da Nemačka nema previše interesa za opcije koje ne uključuju priznanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda.

"Ne treba očekivati da će biti više sluha za neka "kreativna" rešenja koja bi došla odavde", napominje on.

 EPA-EFE/VASSIL DONEV / POOL
EPA-EFE/VASSIL DONEV / POOL

Prema rečima Jakšića, Merkelova je uspevala da sve ove godine izbegne da kaže da je Nemačka zainteresovana za rešenje pitanja Kosova i Metohije samo uz međusobno priznanje, te da su to uglavnom saopštavali njeni saradnici.

"Došli smo do toga da se trenutak istine približava, videli smo da je Džo Bajden u svom prvom razgovoru sa kancelarkom spomenuo Kosovo, što je nekima delovalo kao iznenađenje. Meni se čini da to nije preveliko iznenađenje, imajući u vidu da je Bajden i sa Džonsonom pomnjao Zapadni Balkan. To su sve indicije da Vašington želi da probleme u regionu reše što je moguće brže", napominje on.

Na pitanje da li će problem Kosova i Metohije biti moguće rešiti do kraja mandata kancelarke Merkel, Jakšić kaže ne.

"Angela Merkel će se povući sa vlasti nedosanjanog sna da je rešila kosovski problem", ocenjuje Jakšić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 474 idi na stranu