Priština ne priznaje Vašingtonski sporazum, Amerika ćuti – šta će biti sa Gazivodama?

I nakon što je Priština, kao sa švedskog stola, uzela šta joj odgovara, recimo, izraelsko priznanje nezavisnosti Kosova. Ostaje otvoreno pitanje šta će biti s ostalim tačkama tog dokumenta poput sudbine jezera Gazivode, a bode oči što Amerika na sve to - ćuti, piše Sputnjik.

Vašingtonski sporazum nije međudržavni već politički te stoga, kako je rečeno u kosovskoj skupštini, on nije obavezujući, pogotovu što sadrži niz odredaba koje ne idu Kosovu na ruku kao što je, između ostalog, priključenje inicijativi „Mini Šengen“, preimenovanoj pre nekoliko dana u „Otvoreni Balkan“.

Sporazum, koji je potpisan 4. septembra 2020. godine u Beloj kući u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, ima dve verzije i sadrži 16 tačaka koje se u obe varijante dokumenta u najvećoj meri podudaraju. Jedna od tačaka odnosila se na jezero Gazivode, na severu Kosova.

Šta će biti sa Gazivodama

Ambasada SAD uručila je 23. juna vladama u Beogradu i Prištini izveštaj o upravljanju jezerom Gazivode, gde se predlaže formiranje komisije za reku Ibar koja bi olakšala diskusiju između strana o mogućnostima upravljanja vodnim resursima.

Zoran Anđelković, bivši predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije na pitanje da li odbijanje Prištine da primeni Vašingtonski sporazum znači i da propada plan za Gazivode koji su SAD uručile Beogradu i Prištini kaže:

„To oko Gazivoda je Kurti već odbio a kada se ne prihvati rezolucija o Vašingtonskom sporazumu u celosti u kosovskom parlamentu to onda znači da su sve odbili. Ali to nije iznenađenje imajući u vidu da oni ne prihvataju ništa što im ne odgovara.“

Zašto Amerika ćuti

Doktor političkih nauka Dejan Vuk Stanković takođe nije iznenađen ovakvom odlukom kosovskog parlamenta jer, kako napominje, iz Vašingtonskog sporazuma Priština je uzela šta joj odgovara te joj dalje nije zanimljiv.

„Oni su davno prekršili taj sporazum i za njih je on bio tumačen isključivo sa stanovišta odredaba koje su njima potrebne, kao što je priznanje od Izraela i samo u tom pogledu za njih je Vašingtonski sporazum bio važan. Dakle, oni su od početka na njega gledali samo sa stanovišta koje doprinosi afirmaciji njihove nezavisnosti dok su sve druge odredbe koje su podrazumevale neki „tajm aut“ za zaustavljanje članstva u međunarodnim institucijama i sve drugo stavili pod tepih“, kaže dr Stanković.

Priština smatra da je nezavisnost Kosova gotova stvar, pa zato kako nisu poštovali Briselski sporazum, tako ih ni ovaj potpisan u vreme Donalda Trampa ne zanima. Ono što pak bode oči, dodaje naš sagovornik, jeste činjenica da iz Amerike nema nikakve kritike povodom odluke Skupštine Kosova.

„Na prvi pogled, to bi trebalo da bude iznenađenje - to što zapadne zemlje koje su pokrovitelji pomenutih sporazuma stoje po strani i ne vrše nikakva pritisak na Prištinu da ispoštuje duh i slovo tih dokumenata,“ navodi Stanković.

Bajden ima isti stav o Kosovu kao Tramp

S druge strane, reakcije iz Amerike na odluku da se Vašingtonski sporazum ne primeni s kosovske strane je, kako kaže Stanković, donekle i jasan.

„Bajdenov prioritet je nezavisnost Kosova, i mislim da i on na sličan način čita ovaj sporazum kao i Priština, odnosno, kao nešto što je trebalo Trampovoj administraciji da kroz uzajamno priznanje Izraela i Kosova pojača svoje pozicije kod jednog dela svog biračkog tela. Suštinski gledano, ni Bajden ni Tramp se nisu razlikovali po pitanju stava prema Kosovu jer je za obojicu Kosovo nezavisno, jedino im se razlikovala retorika,“ smatra sagovornik Sputnjika.

Vašingtonski sporazum, koji je prevshodno ekonomski, potpisan je u vreme administracije Donalda Trampa i predviđao je, između ostalog, moratorijum na prijavu Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, dok bi Beograd odustao od kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Sporazum je predvideo i priključenje tzv. Kosova inicijativi „mini Šengen“.