Erdoganu preti državni udar – zakomplikovalo se

Njemu se na teret stavlja to kako se vlada nosi s katastrofom i loše pripreme za očekivane letnje požare, ali i zbog šireg upravljanja zemljom koja je već pogođena ekonomskom krizom i pandemijom, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Iako su visoke temperature, niska vlažnost vazduha i vetrovi od 50 kilometara na sat zakomplikovali reakciju turskih vlasti na požare, gnev naroda je narastao zbog očiglednog neuspeha u adekvatnoj pripremi zemlje u kojoj su letnji šumski požari stalna briga, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).

Cela Evropa ovog leta prolazi kroz ekstremne vremenske uslove od velikih poplava na severu do vrućina i požara u delovima Mediterana, premda su Tursku pogodili najintenzivniji požari zabeleženi u toj zemlji.

Osam ljudi je poginulo od početka požara krajem jula, dok su stotine turista evakuisane. Okolina Marmaris i druga područja pogođena požarima neke su od najvažnijih turskih destinacija za turističku industriju koju već pogađaju ograničenja putovanja zbog korona virusa.

Erdogan je posetio neka od najteže pogođenih područja, izražavajući žalost zbog gubitka života i obećavajući da će "zalečiti rane građana".

Iako su mu prisutni aplaudirali, neki od njegovih pokušaja da uteši žrtve naišli su na podsmeh kao kad je u Marmarisu iz autobusa stanovnicima bacao vrećice čaja.

Podsmeh je utoliko upečatljiviji, ističe list, jer se kritike Erdogana strogo kontrolišu - tužioci su prošle godine pokrenuli slučajeve protiv skoro 10.000 ljudi zbog vređanja predsednika, što je krivično delo u Turskoj.

Vlada predsednika Erdogana suočila se s pojačanim kritikama zbog vidljivo lošeg odgovora i nedovoljne spremnosti za požare velikih razmera, ukazuje agencija AP. Kako su stanovnici gubili domove i stoku, gnev naroda se okrenuo prema vladi koja je priznala da nema upotrebljivu flotu vatrogasnih aviona.

Opozicione stranke optužile su vladu da nije nabavila avione za gašenje požara i da je umesto toga potrošila novac za građevinske projekte za koje tvrde da ugrožavaju životnu sredinu.

Erdoganova vlada je takođe optužena za ugrožavanje vatrogasnih napora navodnim odbijanjem pomoći zapadnih država u ranim fazama požara, mada zvaničnici kažu da je vlada odbila samo ponude za male avione za gašenje požara vodom.

Foto: Tanjug/IHA via AP

Vlasti su pokrenule istragu o uzrocima požara, uključujući moguće sabotaže kurdskih militanata, dok, kako ističe AP, stručnjaci za požare krive klimatske promene zajedno s nesrećama koje su izazvali ljudi.

U letu ekstremnih vremenskih uslova – od poplava u Nemačkoj i Belgiji do rekordnih toplotnih talasa i požara u Rusiji, Italiji, Grčkoj, Kanadi i SAD - vanredna situacija u Turskoj dala je podstrek sve glasnijoj i ujedinjenoj opoziciji, piše Njujork tajms (The New York Times).

List ukazuje da Turskom već vladaju velike tenzije, pošto se vlada dugo optužuje za korupciju i loše upravljanje, pogoršavajući ekonomske probleme zemlje i pogubne posledice korona virusa.

Dve godine uoči izbora kao uvod u predstojeće političke bitke, protivnici i pristalice vlade vode rat na društvenim medijima – kritičari krive vladu zbog neuspeha u borbi sa šumskim požarima, dok vlada odgovora optužbama o pokušajima da se potkopa država.

Sam Erdogan je uglavnom ostao iznad tih sukoba, ali su vladini zvaničnici i predsednikovi saveznici pokušali da prebace krivicu za katastrofu na protivnike, sugerišući da su požare podmetnuli diverzanti, a apel za pomoć iz inostranstva opisivali kao podmuklu zaveru protiv vlade, uz sugestije provladinih kolumnista da se protiv Erdoana sprema novi državni udar.

Šumski požari koji haraju turskim obalama i slaba reakcija vlade povećale su listu političkih nevolja sve nepopularnijeg predsednika Erdoana, ocenjuje Blumberg (Bloomberg). Borba protiv požara na teškom terenu izazov je za svaku vladu, ukazuje Blumberg, ali i ističe da percepcija u narodu da su zvaničnici izneverili žrtve požara podseća na dva snažna zemljotresa u okolini Istanbula 1999. godine koja su potresla trgovinski centar zemlje.

Nesposobnost tada vladajuće koalicije levog centra da spreči najveće turske gradove da potonu u haos utrla je put nizu ekonomskih kriza, posle čega je poraslo nezadovoljstvo naroda koje je uklonilo vladajući establišment i omogućio Erdoganovoj Partiji pravde i razvoja da započne svoju dvodecenijsku vladavinu.

Podrška Erdoganovoj stranci već je na rekordno niskom nivou usred visokih stopa ekonomske nejednakosti i nezaposlenosti, kao i optužbi za široko rasprostranjenu korupciju među zvaničnicima, podvlači Blumberg, dodajući da je Partija pravde i razvoja izgubila kontrolu nad najvećim gradovima u zemlji na izborima 2019.

Požari takođe dotiču promene koje je uveo sam Erdogan: tri godine pošto je preuzeo dodatna izvršna ovlašćenja za koja je rekao da su potrebna za bolje upravljanje zemljom, njegova administracija se muči da se izbori s predvidljivom, mada ekstremnom, prirodnom katastrofom, ukazuje Blumberg.