Sukobi na tlu Evrope; Novi talas – 600 uhapšenih VIDEO/FOTO

U Francuskoj i Nemačkoj su održane velike demonstracije protiv vladinih pandemijskih mera.

Izvor: DW
Podeli
EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON
EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

U Francuskoj je bilo protesta u mnogo gradova, u Nemačkoj je protest bio koncentrisan na Berlin.

U Berlinu su održane demonstracije koje je organizovao nemački pokret "Kverdenkera" (Querdenker – nem. reč koja označava one koji razmišljaju nelinearno, kreativno, "paralelno" ili "lateralno").

Gradski oci su bili zabranili ove demonstracije, ali se i pored toga na ulicama Berlina okupilo oko 5000 ljudi – tačno na godišnjicu velikih demonstracija protiv vladinih mera iz 2020. godine.

Pokret "Kverdenkera" traži da vlada bezuslovno poštuje nemački Osnovni zakon i tvrdi da je ograničavanje osnovnih prava u okviru mera protiv korone – nezakonito.

Nemačka vlada tvrdi da pokretu Kverdenkera nije stalo do argumentativne kritike pandemijskih mera, već da on hoće da destabilizuje državu.

"Dobri" i "loši" demonstranti?

Tanjug/Fabian Sommer/dpa via AP
Tanjug/Fabian Sommer/dpa via AP

U Berlinu je na ulicama bio i veliki broj policajaca, delom sa teškom opremom za razbijanje demonstracija.

Učesnici protesta su najavili da će se pridržavati higijenskih mera kao što je držanje distance i stavljanje maski u slučaju da minimalno odstojanje ne može da se održi.

 EPA-EFE/CLEMENS BILAN
EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Jedan od razloga za gnev demonstranata je bila upravo zabrana ovih demonstracija nakon što je 24. jula u prestonici održana Parada ponosa – CSD – sa identičnim higijenskim merama, koje u nekim situacijama nije bilo moguće stopostotno sprovesti.

Protivnici vladinih pandemijskih mera smatraju da u Nemačkoj vlast, uz podršku velikih medija, razlikuje "dobre" i "loše", odnosno, poželjne i nepoželjne demonstracije i tako meri situaciju različitim aršinima.

Oko 600 hapšenja

 EPA-EFE/CLEMENS BILAN
EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Na jučerašnjim demonstracijama je zabeležen veliki broj pojedinačnih sukoba policije i demonstranata.

Demonstranti su bili raspoređeni na mnogo gradskih punktova, ometajući saobraćaj.

Tako decentralizovan protest je bilo veoma teško kontrolisati.

EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON
EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Policija se služila metodama zastrašivanja, uz stalno nadletanje helikoptera; na ulice su tokom ranog popodneva izašla oklopna vozila i cisterne sa vodenim topovima, koji do kraja dana ipak nisu upotrebljeni.

Zastrašivanje se ogledalo i u pojedinačnom obaranju na zemlju i odnošenju pojedinih demonstranata.

Među demonstrantima je bilo mnogo onih koji nisu štedeli uvrede na račun policajaca, što je stvaralo dodatnu napetost.

Bilans na kraju dana je bio: oko 600 hapšenja, nepoznat broj povređenih policajaca.

Francuska: "Žuti prsluci" ponovo u akciji

Tokom vikenda "Žuti prsluci" su se vratili na ulice Francuske. Na masovnim protestima protiv obaveznog vakcinisanja za određena zanimanja, u više od 150 gradova u čitvoj zemlji, mnogi demonstranti su nosili takve prsluke.

Time su podsetili na talas protesta koji je počeo u novembru 2018. i doveo predsednika države Emanuela Makrona do teške unutrašnjepolitičke krize.

EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON
EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Tada je na ulicama bilo oko 300.000 demonstranata - a ovog vikenda je prema zvaničnim podacima bilo više od 200.000 ljudi. To je bitno povećanje u odnosu na dva protekla vikenda kada je - pre odluke parlamenta - na ulicama bilo nešto više od 100.000 ljudi.

Potest protiv najnovijih mera dolazi iz svih delova društva.

Zov slobode

"Liberté" je reč koju su mnogi nezadovoljnici napisali na svoje plakate jer u merama vlade vide napad na slobodu. Jer, u Francuskoj je uvedena obaveza vakcinisanja za zdravstvene radnike i negovatelje kao i vatrogasce, a zdravstveni pasoš mora da se pokazuje između ostalog i u restoranima i vozovima: odredbe o koroni su vrlo pooštrene.

EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON
EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Većina stanovništva je za kurs vlade, ali i protesti nailaze na odobravanje: prema reprezentativnoj anketi instituta ifop, 35 odsto ispitanih podržava demonstrante ili gaji simpatije za njih.

Vlada se uzda u Ustavni sud

Zasad nema naznaka da bi francuska vlada mogla da promeni svoj kurs. Umesto toga, njeni predstavnici traže od demonstranata umerenost. Ministar zdravlja Olivije Veran je za vikend na Tviteru objavio video-snimak agresivnih demonstranata u Monpelijeu koji napadaju mobilni centar za testiranje jednog apotekara. I u drugim gradovima je bilo pojedinačnih sukoba.

Zakon zbog kojeg se protestuje je donet i trebalo bi da stupi na snagu 9. avgusta. U četvrtak (5.8.) bi trebalo da pređe i poslednju prepreku - kontrolu Ustavnog suda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 474 idi na stranu