Tron je prazan: Ko će "zagospodariti"?

Novi duet trenutno se bori za liderstvo u Evropskoj uniji.

Izvor: Tanjug
Podeli
Shutterstock/ Ivan Marc
Shutterstock/ Ivan Marc

I to pošto francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi istupaju kako bi popunili prazninu na evropskom tronu u trenutku kada se era nemačke kancelarke Angele Merkel bliži kraju, piše briselski portal Politiko.

Dok je Nemačka okupirana unutrašnjim pitanjima uoči septembarskih izbora, francuko-italijanski politički dvojac sa svojim saveznicima je već radio na pokretanju plana kovid oporavka EU u iznosu od 750 milijardi evra, a sada je usredsređen na više ciljeve: reformu pravila o trošenju u bloku, potpisivanje bilateralnog sporazuma zasnovanog na francusko-nemačkom modelu i udruživanje u zajedničke industrijske projekte i pravosudnu saradnju, piše Politiko.

Portal navodi da dvojica evropskih političara imaju dosta toga zajedničkog, obojica su bivši investicioni bankari koji u smelijoj i bržoj EU vide lek za domaće poteškoće, a takođe dele pro-EU, tržišno i centristički orijentisane poglede.

Ono što je najvažnije, obojica znaju da je vreme za delovanje sada, dok je Dragijev rejting visok, pre nego što Nemačka dobije novog lidera i dok se Makron bori za reizbor.

Francusko-italijanska alijansa počela je prošlog leta kada su se Makron i tadašnji italijanski premijer Ðuzepe Konte zalagali za ambiciozni plan oporavka od pandemije, a otkako je Dragi preuzeo vlast ranije ove godine, savez je samo ojačao.

Ipak, dosta je i prepreka na putu francusko-italijanske dominacije, štedljive severne države sigurno neće podržati dalju potrošnju i finansijske integracije, dok će centralne i istočne sile nastaviti da prkose Makronovom socijalno-liberalnom rukovodstvu.

Takođe, pre samo dve godine francusko-italijanski diplomatski odnosi bili su na posleratnom nivou, prema francuskom ministarstvu spoljnih poslova, usled sporova oko migracija, sukoba ciljeva u Libiji, italijanskog ministra spoljnih poslova koji je koketirao s pokretom Žutih prsluka i opozivanjem francuskog ambasadora u Rimu.

Novootkriveni entuzijazam u odnosima Pariza i Rima postao je očigledan početkom ovog meseca kada je italijanski predsednik Serđo Matarela otišao u francusku prestonicu na prvo putovanje u inostranstvo od zaključavanja, a Makron je Italiju tom prilikom nazvao sestrinskom državom sa kojom je Francuska. kako je rekao, nesumnjivo delila više nego sa bilo kojom drugom.

Dragijev dolazak na vlast u Italiji je samo dodatno poboljšao veze, a dvojica lidera imaju za cilj da potpišu bilateralni sporazum pod nazivom "Ugovor o kvirinalu", koji na mnogo načina podseća na francusko-nemački Jelisejski ugovor iz 1963. godine.

Sadržaj sporazuma nije objavljen, a poslanik iz Makronove stranke koji predsedava "Francusko-italijanskom grupom prijateljstva“ francuske Nacionalne skupštine Kristof Dipompe smatra da su signali koje dve vlade šalju važniji od stvarnih odredbi budućeg sporazuma.

“Čim imamo sporazum između Francuske i Italije, bez obzira na sadržaj, menjamo evropsku ravnotežu odnosa”, rekao je Dipompe za Politiko.

Ima i drugih primera otpoljavanja odnosa dve zemlje,prošlog proleća Francuska je ukinula zaštitu krajnje levih italijanskih terorista, a Makon je to opisao kao gest prijateljstva.

Što se tiče industrijskih pitanja, takođe postoje znaci poboljšanja, uspeo je projekat spajanja proizvođača automobila, a prošle nedelje je francuski ministar ekonomije Bruno le Mer potvrdio da će uključiti Italiju u neke francusko-nemačke projekte.

Iako se približava Italiji, Francuska ipak ne zaboravlja i na Nemačku i pazi da ne stvori utisak da poziva na mekša fisklna pravila zbog sopstvenog duga, a očekuje se da i dalje traži francusko-nemački konsenzus po ovom i drugim pitanjima, zaključuje Politiko.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 468 idi na stranu