Amerika ima zahtev, ali odgovor je jasan - "Ne dolazi u obzir"

Šuška se da Pentagon hoće vazduhoplovnu bazu na jugu Pakistana kako bi odatle delovao u Avganistanu, čak i kad se kopnene trupe povuku iz te zemlje.

Izvor: DW
Podeli
Ilustracija: EPA-EFE/ Jerry Lampen
Ilustracija: EPA-EFE/ Jerry Lampen

Međutim, u Pakistanu takva ideja ne nailazi na oduševljenje.

Velika je pometnja nastala kad je "Don" (Dawn), pakistanski list na engleskom jeziku, javio da je vojska obezbedila zemljišta na jugozapadu zemlje kako bi navodno tamo sagradila novu bazu za vazduhoplovne snage. Spekuliše se o scenariju prema kojem bi baza zapravo služila američkoj armiji, koja bi tako, i posle povlačenja iz Avganistana, zadržala prisustvo u regionu.

Stvar je postala toliko škakljiva da je pakistanska Vlada požurila da demantuje glasine.

"Potraga za bazom je možda želja (Amerikanaca). Ali ne dolazi u obzir da njima prepuštamo baze. Moramo da vodimo računa o sopstvenim interesima", rekao je šef diplomatije Šah Mehmud Kureši u jednom intervjuu.

Da nisu u pitanju puke glasine govori i poseta direktora CIA Vilijama Barnsa početkom juna. Prema pisanju medija, njegov dolazak u Islamabad ostao je bez rezultata. Pakistanci su rešeni da ne dopuste američku vazdušnu bazu na svom tlu.

Stotine civila kao žrtve američkih dronova

"Američke baze se posmatraju kao udar na pakistanski suverenitet", kaže nam Torsten Vejćevski sa Kraljevskog koledža u Londonu, posebno jer u Pakistanu vlada antiameričko raspoloženje.

"Uz to bi američke baze zaoštrile konflikt sa islamskim fundamentalistima i terorističkim grupama u Pakistanu, i imale negativan uticaj na stabilnost zemlje", kaže ovaj stručnjak za Aziju.

Pakistanci nisu bez razloga skeptični prema Sjedinjenim Državama.

Foto: Shutterstok/Alexander Chaikin
Foto: Shutterstok/Alexander Chaikin

Prema britanskoj Kancelariji za istraživačko novinarstvo (BIJ), između 2008. i 2015. godine je u američkim udarima bespilotnim letelicama u Pakistanu stradalo najmanje 424, a najviše 969 civila.

Može se pretpostaviti da bi Amerikanci iz Pakistana leteli i u napade dronovima u susedni Avganistan. Prema BIJ, tamo je od 2015. do 2020. godine bilo 13.000 američkih udara dronovima. Navodno je stradalo oko devet stotina civila. Prema navodima Pentagona, prošle godine je u tim akcijama ubijeno dvadeset civila.

Tajni letovi

U Vašingtonu se pribojavaju jačanja terorističkih grupa nakon povlačenja međunarodnih trupa iz Avganistana. Komandant američkih snaga u tom delu sveta Kenet Mekenzi je u jednom intervjuu priznao da Pentagon radi na tome da održi "sposobnost da nastavi operacije" protiv Al Kaide i Islamske države.

Vojćevski kaže da bi popuštanje Pakistana pred američkim zahtevima teško opteretilo odnose sa Iranom, ali pre svega sa Kinom. "Kinesko rukovodstvo bi vojne baze u susednoj zemlji razumelo kao deo američke strategije suzbijanja“, kaže on, koristeći izraz "containment policy". Tu politiku su Amerikanci primenjivali u Hladnom ratu kako bi suzbili uticaj Sovjetskog saveza.

Ilustracija: Depositphotos/ AntonMatyukha
Ilustracija: Depositphotos/ AntonMatyukha

Nejasno je da li Amerikanci imaju rezervnu varijantu, ukoliko Pakistanci ostanu pri svom "ne".

Kako nam kaže Endru Votkins iz Međunarodne krizne grupe: "U Vašingtonu se intenzivno debatuje“ o vojnom prisustvu u Pakistanu. Tu se ne misli na kopnene trupe. "Radi se o održanju sposobnosti da se vodi rat dronovima ili uobičajenom avijacijom", pojašnjava Voktins.

"Pošto je u Pakistanu to sporno, te operacije bi se izvodile u tajnosti – pod uslovom da Islamabad uopšte pristane. Većina nas bi o operacijama saznala tek godinama kasnije", dodaje on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 455 idi na stranu