"To se neće tolerisati"

Time se Amerika pridružila Velikoj Britaniji, Kanadi i Evropskoj uniji u primeni pritiska na režim Aleksandra Lukašenka zbog kršenja ljudskih prava i erozije demokratije.

Sekretarijat za finansije saopštio je da je na crnu listu stavljeno 16 pojedinaca i pet entiteta zbog poteza Lukašenkove vlade koji su doveli do "eskalacije nasilja i represije, uključujući i prinudno preusmeravanje komercijalnog leta Rajanera i hapšenje novinara Romana Prataševiča.

"SAD i partneri neće tolerisati produžene napade na demokratiju i neprestano gušenje nezavisnih glasova u Belorusiji", saopštila je Andrea Gacki, direktorka Kancelarije za kontrolu strane imovine u okviru Sekretarijata za finansije.

Meta sankcija su bliski saradnici Lukašenka, naveo je Sekretarijat za finansije, uključujući njegovog sekretara za medije i predsedavajuću Saveta republike, gornjeg doma parlamenta Belorusije.

EU pozdravila usaglašavanje Srbije sa odlukom o sankcijama

Za to vreme, šefovi diplomatija Evropske unije najavili su nove sankcije protiv beloruske vlade, koje su ovog puta usmerene na 86 pojedinaca i entiteta u vlasništvu države.

Evropski savet objavio je u ponedeljak saopštenje u kojem je pozdravio odluku zemalja kandidata za članstvo u EU - među kojima je i Srbija - da podrže restriktivne mere.

Četvrtog juna, Evropski savet je usvojio odluku da ojača postojeće restriktivne mere u svetlu situacije u Belorusiji zatvaranjem vazdušnog prostora EU za beloruske avione i zabranom pristupa aerodromima Unije.

"Zemlje kandidati - Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Albanija, kao i Island, Lihtenštajn i Norveška, članice Evropskog ekonomskog područja (EEA) takođe su se usaglasile sa odlukom Saveta", navodi se u saopštenju.

Foto: Shutterstock/Novikov Aleksey

To znači da su se zemlje obavezale da svoju nacionalnu politiku usaglase sa odlukom Saveta, dodaje se i ističe da EU pozdravlja odluku pomenutih zemalja.

Nove evropske sankcije odnose se na zvaničnike za koje se sumnja da su umešani u u prinudno sletanje aviona Rajanera u maju, kao i da su učestvovali u gušenju opozicionih protesta u Belorusiji koji traju od prošlog avgusta, kada je Aleksandar Lukašenko pobedio na izborima čiju je legitimnost osporila opozicija. Lukašenko je na vlasti od 1994.

Sankcije koje su objavljene u ponedeljak su mešavina zabrane putovanja i zamrzavanja imovine. Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, poručio je na Tviteru: "EU danas šalje još jedan snažan signal podrške građanima Belorusije uvođenjem novih restriktivnih mera. Naša poruka režimu je savršeno jasna - oslobodite sve političke zatvorenike, zaustavite dalju represiju."

Today the EU sends another strong signal of support to the people of Belarus by imposing further restrictive measures.

Our message to the regime cannot be misunderstood:

Release all political prisoners.

Stop further repression.

Start an inclusive national dialogue. pic.twitter.com/PqGHkvJFWL

— Charles Michel (@eucopresident) June 21, 2021

Među pojedincima stavljenim na evropsku crnu listu su zvaničnici iz sektora odbrane i vazdušnog saobraćaja. Evropski lideri će ove nedelje razgovarati o dodatnim, širim ekonomskim sankcijama koje su preporučili ministri spoljnih poslova.

Očekuje se da će buduće sankcije uključiti restrikcije na beloruski izvoz potaše i naftnih derivata kao i zabranu davanja kredita evropskih banaka Belorusiji. Kaznene mere će se doneti u koordinciji sa drugim zapadnim saveznicima, uključujući EU, kasnije ovog meseca, rekli su zvaničnici EU.