Šta predviđa Rezolucija o Srebrenici koju je usvojila Skupštna Crne Gore?

I to, kako se navodi u dokumentu, na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata, a u kojem je stradalo preko 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti.

Rezolucijom se zabranjuje javno negiranje postojanja ili umanjenje "genocida u Srebrenici".

Tim skupštinskim dokumentom, donetim na inicijativu Bošnjačke stranke, višegodišnjeg koalicionog partnera u vlasti DPS-a Mila Ðukanovića, 11. jul je proglašen Danom sećanje na žrtve Srebrenice.

Njome se takođe pozivaju nadležne institucije na sprovodenje istraga i procesuiranja optuzenih za, kako se navodi, "genocid u Srebrenici, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti".

Rezolucijom je izraženo saosećanje za sve žrtve u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i za njihove porodice i "poziva sve susedne države da nastave da obezbeđuju pravdu i dugoročnu podršku preživelima".

Kao razlozi za donošenje ove rezolucije navedene su pravosnažne presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, kojima je, kako se navodi, "utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid sa preko 8.000 ubijenih bošnjackih civila, kao i na osnovu usvojenih Rezolucija u Evropskom parlamentu i Kongresu Sjedinjenih Američkih Država kojima se osuđuje genocid počinjen u Srebrenici".

U obrazloženju se navodi da usvajanjem ove rezolucije, Crna Gora kao punopravna članica NATO-a, pokazuje posvećenost evropskim i evroatlantskim vrednostima, čime jasno potvrđuje da je "lider u regionu na planu promovisanja demokratskih vrednosti, ljudskih prava i temeljnih sloboda i suživota, kao najvećih vrednosti društva".