Gde će CIA

Kao i sprovođenje protivterorističkih akcija u ovoj zemlji.

CIA, koja je bila srž dvadesetogodišnjeg američkog prisustva u Avganistanu, uskoro će izgubiti baze u zemlji odakle je vodila borbene misije i udare bespilotnim letelicama, pomno nadgledajući talibane i druge skupine poput Al Kaide i IDIL-a. Analitičari agencije upozoravaju na sve veće rizike preuzimanja talibana.

Američki zvaničnici u poslednji trenutak nastoje da osiguraju baze u blizini Avganistana za buduće operacije. Ali složenost kontinuiranog sukoba dovela je do trnovitih diplomatskih pregovora, jer se vojska trudi da sve snage izbaci početkom i sredinom jula, znatno prije roka predsjednika Bidena do 11. septembra, piše New York Times.

Jedan fokus bio je Pakistan. CIA je tamo godinama koristila bazu za pokretanje bespilotnih udara protiv militanata u zapadnom delu zemlje, ali je izbačen iz postrojenja 2011. godine, kada su se zakomplikovali američki odnosi s Pakistanom.

Bilo koji dogovor sada bi morao zaobići neugodnu stvarnost da pakistanska vlada već dugo podržava talibane. U razgovorima između američkih i pakistanskih zvaničnika, Pakistanci su zahtijevali niz ograničenja u zamjenu za upotrebu baze u zemlji i zapravo su zahtevali da se odjave s bilo kojih ciljeva koje je CIA ili bi vojska htela da napadne u Afganistanu.

Diplomate takođe istražuju mogućnost povratka baza u bivšim sovjetskim republikama koje su korištene za rat u Afganistanu, iako očekuju da će se predsednik Rusije Vladimir Putin žestoko usprotiviti tome.

Nedavni CIA izveštaji vojne obaveštajne službe o Avganistanu postali su sve pesimističniji. Istakli su pobedu talibana i drugih militantnih grupa na jugu i istoku i upozorili da bi Kabul mogao pasti pod ruke talibana i vratiti se i postati sigurno utočište militanata sklonih napadima na Zapad.

Kao rezultat toga američki zvaničnici vide potrebu za dugoročnim prisustvom prikupljanja obaveštajnih podataka - pored vojske i CIA-ine antiterorističke operacije - u Avganistanu dugo nakon roka koji je Bajden odredio za trupe da napuste zemlju. Ali prepirka u vezi s bazama ilustruje kako američkim zvaničnicima još uvek nedostaje dugoročni plan za rešavanje pitanja sigurnosti u zemlji u kojoj su potrošili milijarde dolara i izgubili više od 2.400 vojnika tokom gotovo dve decenije.