"Jedno je jasno: Izrael je izgubio, a Hamas pobedio"

I to bez obzira na to koliko je milja Hamasovih tunela Izrael uništio i bez obzira na broj godina odvraćanja koje je Izrael dobio pre nego što je Hamas ponovo vratio svoju vojnu moć.

U tekstu je upozorio da izraelski prijatelji širom sveta osećaju sve veću zabrinutost zbog pitanja legitimiteta izraelskih zahteva i nailaze na poteškoće da to objasne drugima, posebno svojoj deci.

Na međunarodnom nivou, autor kaže da su raketni napadi Hamasa i gađanje izraelskih civila predstavljali legitiman napad protiv ugnjetavača, dok se pokušaj Izraela da ih suzbije smatrao još jednom manifestacijom zloupotrebe moći.

Čak prilikom osuda Hamasa, takvo osuđivanje je uvek pratilo “ali”. Na primer, “Hamasovi napadi su žalosni, ali to ne opravdava nesrazmeran odgovor Izraela i njegove ratne zločine.”

Hartman, koji je ujedno i direktor jevrejskog Instituta za istraživanje i obrazovanje Šalom Hartman u Jerusalimu, primetio je da mnogi Izraelci tvrde da su spremni platiti ovu cenu sve dok su izraelski građani sigurni.

Iako su mišljenje javnosti u svetu i podrška strateški kapital, oni smatraju da Izrael prvo mora ispuniti svoju moralnu odgovornost da brani svoje stanovništvo, prema rečima autora.

Ako drugi osuđuju ove radnje ili ih pogrešno shvate, neka tako i bude, jer je gubitak, ma koliko veliki bio, sekundarna stvar u odnosu na sigurnost Izraelaca, prema rečima autora. Međutim, Hartman, koji ima doktorat iz filozofije, kaže da je u prošlosti podržavao ovaj argument, ali primjećuje da se ovog puta nešto promenilo. Osude načina na koji Izrael vodi rat preusmerile su se s fokusiranja na Gazu na fundamentalne kritike samog Izraela, što može predstavljati prekretnicu u slučaju protiv Izraela koji je ”skoro” država apartheida.

Štaviše, odbacivanje Izraela se sada u progresivnim krugovima široko doživljava kao pitanje socijalne pravde i moralni imperativ, prema autoru.

Objašnjenja

Dodao je da će neke izraelske pristalice osuditi ovaj razvoj događaja kao neizbežnu manifestaciju antisemitizma skrivenog iza vela anticionizma. Drugi će, prema Hartmanu, to takođe protumačiti kao reakciju protiv savezništva Izraela s bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, kojeg većina trenutnih izraelskih kritičara doživljava kao “moralnu gnusobu”.

U tim odgovorima postoji određeni fatalizam: ”To je ono što svet jeste i mi jednostavno plaćamo cenu za snage izvan naše kontrole”, smatra autor.

Međutim, kaže da, kao cioniosta, ne veruje u fatalizam, već radije veruje da stvarnost nije “determinisana protiv nas” i da se “imamo pravo braniti, a to ne mora biti samo na bojnom polju, već i na tržištu ideja”.

Međutim, da bi se to učinilo, od Izraelaca se zahteva da pretpostavku da su uvek u pravu ne posmatraju kao nešto o čemu je bespredmetno raspravljati. Smatra da Izraelci trebaju izneti moralne argumente u svoju odbranu, ali, istovremeno, biti spremni priznati greške koje čine i provoditi politike neophodne za njihovo ispravljanje, naglašava Hartman.

Ovaj rabin je objasnio da narod koji odbacuje svaku kritiku kao antisemitizam ili pretpostavlja svoju moralnu superiornost, u skladu s izraelskom izrekom: “Niko nam ne može davati lekciju iz morala”, narod je koji neće samo izgubiti bitku na tržištu ideja, već da to i zaslužuje. Odbijanje moralne kritike neizbežno dovodi do moralne osrednjosti, kako je rekao.

Moralne kritike

Dve najvažnije moralne kritike upućene Izraelu u trenutnom ratu protiv Gaze su, prema Hartmanu, prvo, velika nesrazmernost u odnosu snaga između Izraela i Hamasa. Izrael poseduje veliku, moćnu vojsku koja je zaštićena od Hamasovih projektila Gvozdenom kupolom, dok se Hamas oslanja na vrlo skromne vojne kapacitete. To nije ”poštena borba”, s obzirom na to da postoji nesklad u snazi.

Što se tiče druge kritike, ona se fokusira na veliku nesrazmernost u žrtvama, čija je razmera 10 prema 1 u korist Izraela, dok se neravnoteža povećava u procenama razmera štete na zgradama i infrastrukturi.

Izbledeli legitimitet

I dok je početni odgovor Izraela na Hamasove rakete mogao biti legitiman, kako kritičari kažu, taj je legitimitet odavno istekao, a svaki dan izraelskog istrajavanja u kampanji dodatni je dokaz njegove moralne praznine, prema piscu.

“Ne možemo očekivati da će drugi zatvoriti oči pred našim nesrazmernim odgovorom ako vide da nam nije stalo do patnje Palestinaca i da zaista težimo mirnom i pravednom rešenju izraelsko-palestinskog sukoba”, dodao je.

Međutim, ”postoji važniji razlog našeg poraza”. U našem sukobu s Palestincima nismo samo uključeni u vojni sukob, već u sukob ideja i narativa. Imamo li i pravo na zemljište, i ako imamo, na koje zemljište? Ko je ovde bio prvi, od kada počinjemo računati i je li sve to uopšte važno? Ko je odgovoran za najnoviji sukob? Ko je glavna prepreka miru? A ko je započeo ovaj poslednji rat? Zapravo svaki rat?

Da bi se pojasnio izraelski stav o tim pitanjima na otvorenom tržištu ideja, Hartman kaže da Izraelci prvo moraju shvatiti da ne mogu kontrolisati ovo tržište, a zatim da moraju slušati druge i čuti kritike i strahove ljudi te znati da drugi zaslužuju da im se odgovori snagom ideja, ali i hrabrošću da se priznaju greške, kako je rekao.