Nemačka ima poruku za Prištinu, a tu negde krije se i jedna za nas

On je ocenio da bi podnošenje tužbe protiv Srbije za genocid bio veoma dug proces koji bi zaustavio mnoge stvari na Kosovu i Metohiji.

Rode je za KTV juče rekao da razme da je važno suočiti se sa prošlošću, ali je ocenio da je pitanje tužbe protiv, kako je naveo, "druge države", vrlo problematično i možda pogrešan način za napredak.

"To bi bio veoma dug proces, mnoge stvari na Kosovu mogle bi da se zaustave i nije poznato kako bi se to završilo. Potpuno je nesigurno da li idete na Međunarodni krivični sud ili Međunarodni sud pravde. Politički, tužiti državu za genocid znači privesti celu državu pravdi", rekao je Rode, prenosi ''Koha ditore''.

Rode je naglasio da je krivica uvek individualna i istakao da smatra da u trenutnim okolnostima, podnošenje tužbe nije pravi korak.

Ambasador Nemačke smatra i da je pitanje promena granica na Balkanu zatvoreno i ocenjuje da su predlozi za granice na etničkoj osnovi "opasni i mentalitet prošlog veka".

"Jedno mi je jasno: osetljivost postoji, zbog čega se o njoj toliko razgovaralo, ali politički su svi odbili promene granica. To pitanje je za nas zatvoreno“, rekao je Rode.

On je, kako navodi Koha ditore, odbio da komentariše navodni "non pejper" o dijalogu Beograda i Prištine, rekavši da je on vreme demantovan i da "ne vredi raspravljati o nečemu što nije na stolu".

Rode je odbio i da razgovara o statusu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i pitanju severa, navodeći da sve o čemu se može razgovarati na dvema stranama u dijalogu.

On je, međutim, naglasio da za Nemačku puna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine znači da "uzajamno priznanje mora biti deo konačnog rešenja", prenosi Kosovo onlajn.

Rode je dodao da postoji mogućnost da se za Zajednicu srpskih opština pronadje rešenje u ustavnom okviru koje je u skladu sa odlukom ustavnog suda u Prištini. "Oduvek smo govorili o već postignutim sporazumima i ako su to pitanje jedne strane, ne možete ih izbeći, jer u dijalogu o tome treba razgovarati. Međutim, ne postoje crno-bele odluke. Razumem šta govorite, niko ne želi ni ’bosnizaciju’, kako to vlada naziva, niti novi problem, ali ne vidimo da odluka Ustavnog suda sprečava neku vrstu rešenja. On je definisao direktive u okviru kojih je rešenje moguće", rekao je Rode.

Rode je ukazao i da odluka Ustavnog suda o manastiru Dečani nije sprovedena.

Ranije, predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani izjavila je da je slovenačkog predsednika Boruta Pahora, koji boravi u poseti Prištini, obavestila da će Priština nastaviti dijalog sa Beogradom, ali da neće razgovarati o promeni granica i da neće odustati od tužbe protiv Srbije za genocid.