"Brzi odgovor 21": Nemačka poruka za Moskvu

Vežba američkih vojnih snaga koja će se održati na evropskom tlu pre svega je poruka Moskvi, saglasni su analitičari.

Izvor: DW
Podeli
Depositphotos/ia__64/Ilustracija
Depositphotos/ia__64/Ilustracija

To je posebno vidljivo u Bosni i Hercegovini.

Vojna vežba "Brzi odgovor 21", počinje za par dana, a u Bosni i Hercegovini održaće se na tri lokacije: poligonima Manjača i Glamoč, kao i u kasarni Dubrave kod Tuzle.

Ta vežba deo je velike multinacionalne vežbe "Branilac Evrope 21", koju američka vojska sprovodi, povezujući četiri različite vežbe u Evropi.

U vežbi u BiH učestvovaće 500 vojnika Oružanih snaga BiH i oko 700 pripadnika američkih vojnih snaga, sa opremom koja je ranijih dana sukcesivno stizala u BiH.

Vojni analitičar iz Sarajeva Đuro Kozar ocenjuje da to nije samo vežba, već i snažna poruka da BiH, iako je odranije stav Republike Srpske poznat po pitanju NATO, nastavlja saradnju sa partnerima iz zapadne alijanse.

"Amerika je tu da štiti prostor Evrope i zapadnog Balkana"

"Ova vežba pokazuje koliko je Americi stalo do ovog geopolitičkog područja koje je razjedinjeno. Imamo Federaciju BiH koja je za NATO i RS koja je protiv pristupanja, ali jeste za saradnju", ukazuje Kozar, ističući da se radi o vežbi u okviru Partnerstva za mir, čiji je deo i Srbija.

Iako se ne radi o vežbi pod direktnim patronatom NATO, vodi je i sprovodi njen najjači član. Poruka je jasna, bez obzira ko zvanično stoji na čelu vežbe, a ona, prema vojnom analitičaru iz Beograda Aleksandru Radiću, glasi: Amerika je tu da štiti prostor Evrope i zapadnog Balkana.

Takođe, samo deo vežbe se zove "Brzi odgovor 21" i odnosi se na deo Balkana, podseća Radić, skrećući pažnju na američki naziv vežbe.

"Upravo je to veoma jasna poruka, ali i u širem kontekstu, ne striktno vezana samo za BiH. Takođe, interesantno je da su deo angažovanih snaga, savetnici iz novoformiranih jedinica koje Amerikanci sada imaju namenski za to, gde se uspeh zadataka meri stepenom suzbijanju uticaja Rusije i Kine. Simbolično, 'Branilac Evrope' pokazuje da je NATO, odnosno SAD, ti koji se pitaju za sve što se dešava na teritoriji Evrope. I ako se jasno čita činjenica da su američki bataljoni koji će biti u BiH, Sloveniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj i Albaniji usmereni prema Moskvi, u tom kontekstu to je poruka: Mi smo ovde, a ne vi", smatra Radić.

Da li je BiH sada bliža NATO?

Vežba je najavljena kao "najveća u Evropi od Hladnog rata". Zvanično učestvuje oko 28.000 vojnika, iako je taj podatak u nekim medijskim izveštajima poslednjih dana smanjen skoro za pola. Održava se u 12 država sa oružanim snagama ukupno 27 zemalja. Trajaće od 17. maja do 2. juna.

Iako vežba ima političku pozadinu, direktor Centra za međunarodne odnose u BiH Miloš Šolaja ne vidi neku preteranu važnost u svemu tome, jer je to samo još jedna u nizu sličnih koje se održavaju skoro svake godine na različitim lokacijama. Šolaja podseća da je BiH i ranije imala vežbe sa NATO i da od toga ne treba praviti posebnu buku.

Foto: Deposit/RailwayFX
Foto: Deposit/RailwayFX

"U ovom slučaju tu saradnju možemo da definišemo na drugačiji način samo utoliko što se radi o većoj javnoj vidljivosti. Činjenica jeste da se geopolitički interesi u regioni prepliću, ali ne može se svako dešavanje tumačiti u tom pravcu. Ništa bitno ova vežba neće doneti", kaže Šolaja, ne umanjući ipak značaj vojne vežbe u procesu pristupanja Bosne i Hercegovine NATO.

"Svaka vežba i svaka aktivnost odnosi se na realizaciju određenih programa i naravno da se i Istok i Zapad trude da ostvare što više uticaja u BiH. Dakle, to se može gledati i tako, ali danas-sutra moguća je i vežba sa ruskom vojskom i nema razloga da se odbija", smatra Šolaja.

"Onlajn" marinci

EPA/ANDREJ CUKIC
EPA/ANDREJ CUKIC

Vežba je, kako se navodi, odbrambenog karaktera, fokusirana na "odvraćanje od agresije", dok traju pripreme snaga za "odgovor na krizne situacije i vođenje velikih borbenih operacija, ako bude potrebno".

Iako nije članica zapadne alijanse, iz BiH se ovim šalje poruka da je ona partner NATO. To je poslednjih godina kontroverzno pitanje u BiH.

Republika Srpska je usvojila čak i deklaraciju o vojnoj neutralnosti, iako je za to nadležna država, ali je Predsedništvo BiH jednoglasno podržalo održavanje ove vežbe.

Samo tri godine ranije, Milorad Dodik je kao lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i predsednik RS, najavio da će pozvati 30.000 svojih pristalica da blokiraju sličnu vojnu vežbu na Manjači, koja se tada održavala uz podršku srpskih predstavnika vlasti u Sarajevu, a danas opozicije u RS. Na kraju je Dodik pokušao da umanji i značaj održavanja ove vežbe, rekavši da se radi i "onlajn manevrima".

"Nema 'onlajn vežbi'. Ili na terenu postoji vežba ili ona uopšte ne postoji. Može jedino simulacija da bude onlajn. Neka Dodik malo više nauči o vojnim stvarima, on tu nije baš na svom terenu. U vežbi učestvuju helikopteri, rendžerske kopnene snage, pešadijske snage, artiljerija, sistemi veze, itd. Kakva on-lajn vežba", kaže Đuro Kozar.

Bosna i Hercegovina ovom vežbom sigurno ne ulazi u NATO, niti će se to desiti za godinu, dve, pa čak ni pet, kažu poznavaoci. Međutim, dodaju, svakako je sa njom BiH bliža tom savezu, iako Rusija Srbiju i BiH pokušava da zadrži pod svojim okriljem, što će biti teško sprovodljivo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 164 idi na stranu