Černobilj 35 godina kasnije: Preti nova eksplozija?

Ukrajina -- Naučnici koji prate stanje u napuštenoj nuklearnoj elektrani Černobilj otkrili su fizione reakcije u komori kojoj ne može da se priđe.

Izvor: B92
Podeli
Foto: EPA/SERGEY DOLZHENKO
Foto: EPA/SERGEY DOLZHENKO

Černobilj - jezivi grad postao još jeziviji FOTO/VIDEO

U gradu duhova ipak ima živih: Oni su odbili da napuste kuće u okolini Černobilja VIDEO

Senzori otkrili: Delovi reaktora u Černobilu i dalje tinjaju

Oni su izrazili su zabrinutost da bi moglo da dođe do novog incidenta, javljaju svetski mediji.

Anatolij Dorošenko iz Instituta za bezbednosne probleme u nuklearnim elektranama u Kijevu istakao je da je od 2016. godine registrovan porast emisije neutrona za 40 odsto u jednoj od komora,

Ovaj naučnik je to izjavio prošle nedelje tokom sastanka na kome je bilo reči da se možda razmontira stari nuklearni reaktor, javlja "Science magazine", a prenosi "Independent".

Dorošenko i njegove kolege sada prate stanje uranijuma koji je zatrpan u komori 305/2, kako bi utvrdili da li bi mogli da utvrde da li će to gorivo samo da se stabilizuje, ili da će za to biti neophodna "opasna intervencija" kako bi se rešila sve opasnija situacija.

Kako se navodi, ovaj postupak mogao bi da uključuje bušenje u komoru koju niko nije video poslednjih 35 godina kada je došlo do užasne nuklearne nesreće u elektrani čije posledice se osećaju i dan danas. Smatra se da je taj incident iz 1986. godine najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije, a kako bi se sanirale posledice, naučnici su tada tu komorili prelivali gadonilijum nitratom kako bi "upili" neutrone i sprečili dalje reakcije.

Maksim Savelijev, koji takođe radi u kijevskom Institutu, istakao je da je teško proceniti težinu situacije pošto u nedostupnoj komori nema senzora koji beleže neutrone.

"Imamo samo pretpostavke", rekao je Savelijev.

"Postoje mnoge stvari koje nisu sigurne. Međutim, ne možemo da isključimo mogućnost nove nesreće", dodao je on.

Ovaj naučnik je predložio da se pošalju roboti u tu taj deo elektrane koji mogu da izdrže veliki stepen radijacije kao i vlage kako bi instalirao senzore za neutrone i temperaturu u komori. Takođe, ti roboti bi mogli da uzmu uzorak koji bi naučnicima dao jasniju sliku šta se dešava u nepristupačnom delu elektrane.

Podsećanja radi, elektrana se sastojala od 4 reaktora tipa RBMK-1000, a svaki od njih proizvodio je jedan gigavat električne energije. Prema tvrdnjama poznavaoca prilika, sva četiri reaktora zajedno su tada proizvodili oko 10 odsto ukupne potrošene električne energije u Ukrajini. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru 26. aprila 1986. godine prouzrokovala je dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu.

Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu, a više od 100.000 osoba evakuisano je iz te oblasti.

Grad Pripjat u kome se nalazi ta elektrana danas je napušten i smešten je u centru zabranjene zone. Nuklearna elektrana je zatvorena je 15. decembra 2000. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 417 idi na stranu