Pred poslanicima: Pečat - elektronski, Muzej žrtava genocida, politika zapošljavanja

Beograd -- Na dnevnom redu su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Izvor: Tanjug
Podeli
B92/J.J.
B92/J.J.

Pred poslanicima je bio Predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, izmene i dopune Zakona o pečatu državnih i drugih organa, izmene i dopune Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, te izmene i dopune Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da je cilj predloženih izmena Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti dalje unapređenje politike zapošljavanja.

Predstavljajući predložene izmene narodnim poslanicima, Kisić Tepavčević je navela da se njima precizira da su Strategija zapošljavanja i prateći Akcioni plan osnovni dokumenti javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja.

Ona je podsetila da je Vlada Srbije u februaru i martu ove godine, na predlog Ministarstva, usvojila novu Strategiju zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, čiji je opšti cilj uspostavljanje stabilnog i održivog rasta zaposlenosti, i Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine.

Ministarka je dodala da su radi unapređenja položaja nezaposlenih lica na tržištu rada u Strategiji predviđene mere aktivne politike zapošljavanja za unapređenje položaja žena, mladih, osoba sa invaliditetom, korisnika novčane socijalne pomoći, Roma i Romkinja i drugih ranjivih kategorija nezaposlenih.

U cilju sprovođenja Strategije izrađen je Akcioni plan, kojim su utvrđene mere aktivne politike zapošljavanja koje će se sprovoditi u naredne tri godine - dodatne obuke, subvencionisano zapošljavanje, javni radovi, mere za osobe sa invaliditetom.

Planirano je da mere aktivne politike zapošljavanja u ovoj godini obuhvate više od 18.000 osoba, naredne godine više od 20.000, a 2023. godine više od 21.000 osoba. Radi realizacije mera aktivne politike zapošljavanja, Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je javne pozive i konkurse 2. aprila 2021. godine.

Obradović o uspostavljanju elektronskog pečata

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović izjavila je da je cilj izmena i dopuna Zakona o pečatu državnih i drugih organa uspostavljanje elektronskog pečata za državne i druge organe.

Obradović je u Skupštini Srbije, gde je obrazložila izmene, kazala da je zakon pripremljen u cilju povećanja efikasnosti javne uprave, što je, kaže, bio jedan od priroteta Vlade Srbije koji je u ekspozeu predstavila Ana Brnabić.

Ona je napomenula da je cilj ove vlade, kao i prethodne uspešna transformacija javne uprave u efikisan servis građana, što znači uvođenje ekonomične i transparentne javne uprave.

B92/J.J.
B92/J.J.

“Uspostavljanjem mogućnosti da organi elektronski razmenjuju dokumenta međusobno kao i u komunikaciji sa građanima uz činjenicu da je i ranije uvedena obaveza da se elektronski razmenjuju podaci između organa uprave dobiće svoj puni smisao uspostavljanjem kvalifikovanog elektronskog pečata za državne i druge organe”, rekla je ona.

Kako je rekla, prema važećem Zakonu o pečetu državnih i drugih organa za potvrdu autentičnosti javne isprave bio je poznat pečat u formi otiska.

Obradović je kazala da taj pečat neće biti ukinut zbog toga što se u međunarodnoj praksi za razne vrste poslova i dalje koristi pečat u formi otiska.

"Negujemo kulturu sećanja"

Foto: EPA/ARMANDO BABANI
Foto: EPA/ARMANDO BABANI

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković poručila je da je Srbija posvećena negovanju i očuvanju kulture sećanja da se zločini ne bi ponovili i da je u tom kontekstu veliki značaj Muzeja žrtava genocida.

"Izražavajući najdublje poštovanje prema žrtvama, i potrebu da se oda počast stradalima, kao zalog za budućnost, želimo da sačuvamo uspomenu na žrtve u prošlosti", poručila je Gojković i dodala da je u tom cilju snimljen i film "Dara iz Jasenovca", kao i drugi filmovi i serije.

Gojković je u Skupštini Srbije obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida, rekla da je ovaj Muzej osnovan Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida iz 1992. godine, kada nije postojao sistem pravnog uređenja naše kulture kakav postoji danas, tako da smo današnji izmenama i dopunama ovog zakona morali da pristupimo usaglašavanju zakonske regulative.

Podsetila je da je Muzej osnovan radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade, i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

"Muzej je ustanova kulture, koji obavlja poslove prikupljanja, obrade i čuvanja podataka o stradanju Srba na prostoru prethodne Jugoslavije, kao i podatke o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima Muzeja", rekla je Gojković.

Gojković je podsetila da se Dan Muzeja obeležava 22. aprila, na Dan sećanja na žrtve holokausta, i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, kada je 1945. bio proboj logoraša u koncentracionom logoru Jasenovac i podsetila da je Srbija nedavno ovaj dan obeležila zajedno sa Republikom Sprskom.

Gojković je dodala da Muzej žrtava genocida tokom tri decenije svoga rada ima razvijenu izdavačku delatnost i u realizaciji projekata sarađuje sa drugim institucijama i pojedincima kako u zemlji tako i u svetu i zemljama u okruženju: Yad Vashem u Jerusalimu, Muzejom holokausta u Vašingtonu, Vizentalovim centrom u Jerusalimu, SHOAH centrom u Los Anđelesu, Dokumentacionim centrom za prikupljanje građe o ratnim sukobima 1991-1995. iz Banjaluke, Dokumentacionim centrom "Veritas" iz Beograda i Banje Luke, Muzejom Republike Srpske iz Banjaluke, Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba i dr.

Gojković je navela da je u Zakonu o muzejskoj delatnosti, koji smo nedavno ovde usvojili u Skupštini, Muzej žrtava genocida definisan kao matični muzej i obavlja poslove matične muzejske delatnosti za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i holokausta.

Precizirala je da su danas pred narodnim poslanicima manje, tehničke izmene i dopune Zakona, kojima se postiže obezbeđivanje organizacione, kadrovske i materijalne pretpostavke za ostvarenje negovanja sećanja na žrtave. Objasnila je da se tako reguliše pitanje sedišta ovog muzeja, jer se u članu 1. stav 1. ovog zakona utvrđuje da je to u Kragujevcu, iako je njegovo sedište još od 1995. godine u Beogradu, što je otežavalo funkcionisanje.

Gojković je dodala da je dodatan problem bio vezan za zahtev Uprave za trezor Ministarstva finansija da se shodno činjenici da je sedište muzeja u Kragujevcu, i računovodstveni poslovi obavljaju iz tog grada. Imajući u vidu da je zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida ujedno i osnivački akt muzeja, rešavanje navedenih problema je bilo moguće jedino kroz izmene i dopune ovog Zakona.

Naglasila je da radi trajnog pamćenja i spomena žrtava holokausta, genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina sprovedenih nad srpskim stanovništvom na prostoru prethodne Jugoslavije, kao i podatke o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina, donet je 1992. godine Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida, kao i da je radi očuvanja trajne uspomene na žrtve fašističkog terora na stratištima logora Staro Sajmište u Drugom svetskom ratu, 3. marta 2020. godine donet je Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište".

Vulin predstavio izveštaj na skupštinskom odboru

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je danas da kriminalci moraju da znaju da će biti predmet ozbiljnog rada policije, da će biti hapšeni i procesuirani, jer kada znaju da krivična dela koja čine postaju statistika, onda se osmele i ponavljaju ih.

Predstavljajući izveštaj o radu MUP-a od oktobra do decembra prošle godine na skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, Vulin je naveo da je u tom periodu zabeleženo smanjenje ukupnog kriminala na teritoriji Srbije za 10,5 odsto.

"Iz godine u godinu postoji trend opadanja kriminalnih aktivnosti, ali statistika je statistika, može da pokaže sve.

Ali mafijaško ubistvo i kradja kola nisu isto. Zato nam je važan osećaj gradjana i javnosti da li se osećaju bezbedno“, istakao je ministar.

U izveštajnom periodu, kako je ukazao, bilo je manje krivičnih dela opšteg kriminala, krivičnih dela protiv života i tela, te da su počinjena dva mafijaška ubistva koja su rasvetljena u rekordnom roku.

Govoreći o zapleni droge u istom periodu, ministar je rekao da je policija zaplenila 1.884 kilograma različitih vrsta narkotika i da borba protiv droga nikada neće prestati. Ponovio je da država Srbija ima jasan stav po pitanju legalizacije marihuane, podsećajući da dok god je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i dok je on ministar policije, marihuana i nijedna druga vrsta narkotika neće biti legalizovani.

Osvrnuvši se na opaske da će se marihuana retroaktivno legalizovati zbog "Jovanjice“ ,Vulin je istakao da je reč o glupostima i naglasio da je upravo država "Jovanjicu“ razrešila.

"To osim što je u sukobu sa zdravim razumom, u sukobu je i s pravnim poretkom, jer nema retroaktivnosti u pravu“, podvukao je ministar.

Prema njegovim rečima, uspeh države i policije treba ceniti po tome da svaka organizovana kriminalna grupa, koja nastane posle kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, bude manje organizovana, manje opasna i kraćeg u trajanja.

Istakao je odličnu saradnju Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Tužilaštva za organizovani kriminal u ovom slučaju, i ukazao da sve službe saradjuju, razmenjuju informacije i ponašaju se kao jedna služba što omogućava odlične rezultate.

Govoreći o krivičnim delima nasilja u porodici, ministar je rekao da je broj ovih dela manji za 16 odsto, ali da je na državi da ohrabri žrtve da nasilnike prijave. U MUP-u se kako je naglasio, niko i nikada neće smejati i olako prići žrtvi kada dodje da prijavi bilo koji oblik nasilja.

Prema njegovim rečima, ljudi koji se u policiji bave ovom problematikom obučeni su, solidarni, iskusni i naglasio da su u slucajevima silovanja koja su uznemirila javnost označeni kao najbolji deo sistema, kao oni koji su razumeli, hteli da razgovaraju, prišli na najbolji način žrtvi.

Do kraja ove godine u svim većim gradovima u Srbij biće raspoređeno 400 policajaca pozornika, kao još jedan odgovor države na ulični kriminal, najavio je danas ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

"Građani će imati kome da se požale, a pozornik će u svom rejonu znati ko se gde okuplja, ko dolazi ispred škola, a nije mu tu mesto", rekao je Vulin. Poručio je da će policija kriminalcima učiniti život nemogućim, i gde god da budu, biće prisutna i sprečiće njihove kriminalne poslove.

"Pokrenuli smo i akciju 'Gnev', gde je svaka policijska uprava dostavila spisak ljudi koji su bezbednosno zanimljivi iz bilo kog razloga. Ako ne možemo da dokažemo da se bavi drogom, možda ima zgradu koju gradi 'na crno', naveo je ministar Vulin i podvukao da nije bitno za šta će kriminalac da „padne“, već da "važno je da padne“. Smatra da je bitno da kriminalci znaju da će im život biti teži.

"Pozornici i, naravno, čitava policija će se pobrinuti i raditi na tome da to tako i bude, uz puno poštovanje zakona", rekao je ministar Vulin, na skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove.

Poslanik Stranke pravde i pomirenja Jahja Fehratović obratio se na zahtev romske manjine koja je, kako kaže, najosetljivija zajednica koja broji između 500 i 800 hiljada građana.

Rekao je da treba pokrenuti jače procese inkluzije Roma, jer su zakoni o pravima manjinskih zajednica dobri, ali primena u praksi je loša, pa u državnom sistemu nema ravnomerne zastupljenosti, a pitao je Ministarstvo prosvete da li razmišlja o uvođenju više nastavnog kadra romske nacionalnosti u škole.

Snežana Paunović iz SPS-a osvrnula se na protest nekolicine građana koji su prošle nedelje kako je rekla, nasrnuli na poslanika Đorđa Milićevića i na neke poslanice Srpske napredne stranke.

Ona je rekla da su poslanici trpeli psovke, uvrede i pretnje i da je to postala praksa, ali nije navela ko su ljudi koji su protestovali i zbog čega.

Ona je zamolila MUP da obrati pažnju ko su organizatori ovakvih skupova i da legitimišu ljude koji su došli na proteste.

Poslanik Socijaldemokratske partije Muamer Bačevac rekao je da su mir meseca Ramazana ove godine presekle ružne scene iz Jerusalima gde se „sprovodi teror nad islamskim vernicima“, i da su mnogo svetski zvaničnici osudili to nasilje.

Bačevac je pozvao sve verske zajednice i organizacije koje se bave ljudskim pravima da osude to nasilje i apeluju na mir.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 104 idi na stranu