Ustavni sud "presudio"; A kako? "Senzacionalno"

Ali ovaj put odluka iz Karlsruea zaslužuje bombastičan naslov. Savezni ustavni sud je dao nalog vladi i parlamentu da poprave Zakon o zaštiti klime, koji je teškom mukom prihvaćen krajem 2019, jer su neki delovi protivustavni. Do kraja iduće godine, naložio je sud, moraju biti utvrđeni ambiciozniji ciljevi za vreme posle 2030, piše Dojče vele.

To je iznenađujući, veliki uspeh onih koji podneli tužbu, među koje se ubrajaju klasične organizacije za zaštitu prirode kao Udruženje za zaštitu životne sredine i prirode u Nemačkoj (Bund für Umwelt-und Naturschutz in Deutschland, BUND), ali i pokret mladih "Petak za budućnost" (Fridays for future). Na strahove i brige mladih ukazuje i najvažnije obrazloženje sudija iz Karlsruea: crno na belo oni političarima ukazuju da generaciji, koja je relativno malo opterećena, ne sme biti dopušteno da potroši veliki deo budžeta za ugljen-dioksid ako će time budućim generacijama biti natovaren preveliki teret.

Najvažnije zadatke - kasnije!

Nemačka vlada namerava da do 2030. smanji emsiju štetnih gasova za 55 posto u odnosu na 1990. Ostvareno je 40 posto, zahvaljujući i pandemiji, odnosno ograničenjima u saobraćaju i privredi. Do 2050. bi onda trebalo da bude postignuta klimatska neutralnost. Ali kako bi se to trebalo postići nije eksplicitno rečeno.

To pogađa srž brojnih ugovora o zaštiti klime i zakona, ne samo u Nemačkoj: uvek se prihvataju relativno niski ciljevi za sledeće godine kako bi se privredi dalo više vremena za prelazak na proizvodnju koja manje šteti klimi. A na zahteve zabrinutih naučnika i aktivista za zaštitu klime odgovara se obećanjima za daleku budućnost.

Pre svega treba zahvaliti pokretu „Fridays for Future" da se Pariski sporazum o klimi iz 2015. tačnije citira: Temperatura na Zemlji ne sme narasti za više od dva stepena, još bolje samo za 1,5. Tih 1,5 stepeni je u godinama nakon Pariza u planovima brojnih zemalja brzo nestalo u fiokama. Previše ambiciozno, neizvedivo, govorilo se. Sad je taj zahtev opet tu. I teško da će ponovo nestati.

Zaštita klime postaje predizborna tema

Nemačka je dugo prednjačila u zaštiti klime, ali je poslednjih godina jako popustila. Planirano napuštanje korišćenja uglja za proizvodnju električne struje do 2038. brojnim stručnjacima izgleda prekasno, saobraćaj i grejanje uzrokuju previše štetnih gasova. Politiku su na aktivnost uglavnom terali mladi aktivisti. Pandemija je proteklih meseci, istina, potisnula zaštitu klime sa naslovnica, ali najkasnije sada je ta tema opet tu.

Doći će do oštrih rasprava, društvo bi se moglo dodatno podeliti oko teme zaštite klime. Mnogi desno orijentisani tvrde da klimatske promene ne uzrokuje čovek. Ali mlada generacija već odavno vidi vezu između stalnog uništavanja prirode, izbijanja pandemija i promena klime na Zemlji.

U predizbornoj kampanji u Nemačkoj ove godine, to nama novinarima kažu i brojni političari, u centru pažnje će biti dve teme: korona i zaštita klime. Naučnici očekuju u Evropi ponovo jako vrelo leto. A politika konačno mora delovati, inače će se mladi ljudi potpuno okrenuti od nje. Još nije prekasno.