A šta ako Bajden stvarno kaže "genocid"?

Američki mediji preneli su dan ranije da bi predsednik SAD Džozef Bajden mogao zločin nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata i formalno označiti kao genocid.

Izvor: Sputnjik
Podeli
EPA-EFE MANDATORY CREDIT - AL DRAGO
EPA-EFE MANDATORY CREDIT - AL DRAGO

Pritisak na Bajdena ovim povodom vrše i članovi Kongresa i jermensko-američki aktivisti, a pitanje koje se postavlja je šta bi takav potez značio za već opterećene odnose Turske i SAD?

Više od 100 članova američkog Kongresa, predstavnika obe partije, poslalo je Bajdenu pismo u kojem ga pozivaju da postane prvi američki predsednik koji je zločin nad Jermenima formalno priznao kao genocid, dok jermensko-američki aktivisti lobiraju da šef Bele kuće to objavi na ili pre Dana sećanja na jermenski genocid, koji će biti obeležen u subotu.

Kako za Sputnjik kaže nekadašnji ambasador i univerzitetski profesor, islamolog dr Darko Tanasković, Bajdenova moguća odluka da prilikom obraćanja Urbi et Orbi 24. aprila, na Dan sećanja na masovno stradanje Jermena od 1915. do 1917. godine, upotrebi reč „genocid” izazvao bi gnevnu i žestoku reakciju u turskoj političkoj i najširoj javnosti.

EPA/MICHAEL NELSON
EPA/MICHAEL NELSON

"Genocid nad Jermenima, zločin koji Turska pod tim nazivom ne priznaje, jedno je od nekoliko pitanja u vezi s kojima s Turcima nema šale ni pogađanja. Sam Bajden je inače blizak jermenskoj zajednici u SAD i u ličnim istupima je još u vreme Obamine predsedničke kampanje takozvani 'veliki zločin' mladoturske vlasti nad Jermenima u Osmanskom carstvu okvalifikovao kao genocid, a isto je učinio i Barak Obama. Čak je i Ronald Regan još 1981. godine u javnom obraćanju upotrebio termin 'genocid'. Međutim, zbog geostrategijskih i geopolitičkih razloga, kako ne bi izazvali bes značajnog NATO saveznika, svi američki predsednici su izbegli da stradanje Jermena zvanično nazovu genocidom, a ni Kongres do sada, za razliku od Senata koji je to učinio 2019. godine, nije izglasao rezoluciju kojom bi se potvrdila takva kvalifikacija ovog strašnog zločina. Videćemo da li će Bajden promeniti taj dvosmisleni stav svojih prethodnika", navodi Tanasković.

Kako dodaje, unutrašnji pritisci da do ovakvog poteza dođe su snažni i dolaze sa raznih strana.

"Posebno posle rata u Nagornom Karabahu/Arcahu, koji jermenska zajednica prikazuje kao nastavak osmanskog genocida, odnosi s Ankarom su ozbiljno poremećeni, a i Bajden je, kao svojevremeno Obama, u predizbornoj kampanji obećao da će u ovoj krajnje delikatnoj stvari okrenuti list. Ipak, realpolitički razlozi da se to ne uradi nisu izgubili svu snagu“, napominje sagovornik Sputnjika.

Šta bi učinila Turska

EPA-EFE/ JOHANNA GERON / POOL
EPA-EFE/ JOHANNA GERON / POOL

U osvrtu na neke konkretne reakcije Ankare do kojih bi moglo doći ukoliko se SAD ipak odluče na ovaj potez, Tanasković kaže da Turskoj na raspolaganju stoji više mogućnosti i poteza različite oštrine.

"Mislim da bi povlačenje ambasadora iz SAD na konsultacije i zamrzavanje nekih bilateralno dogovorenih i sprovođenih aktivnosti svakako došli u obzir. Takođe, sigurno je da bi iz Ankare krenula lavina optužbi na račun Vašingtona, uz ukazivanje na to da se Amerika nikako ne može pohvaliti moralnim kredibilitetom koji bi joj dozvoljavao da nekome deli lekcije i proziva ga za (ne)dela iz prošlosti. Predsednik Erdogan je, sećam se, jednom prilikom, istim povodom podsetio na to da je Amerika nastala na istrebljivanju i getoizaciji domorodaca koji su naseljavali kontinent pre dolaska Evropljana”, objašnjava nekadašnji amabasador u Ankari.

On podseća da je i ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu, odgovarajući na pitanja novinara na široko gledanom TV kanalu "Haberturk", naglašeno opušteno i bez nervoze primetio da Turska nema razloga za bilo kakve komplekse i redovno drhtanje pred svaki 24. april, iščekujući da li će američki predsednik izgovoriti reč "genocid" ili neće.

Upitan kako bi Bajdenovo eventualno označavanje zločina nad Jermenima kao genocid bilo primljeno u međunarodnoj javnosti, kao i da li bi otvorilo prostor za neka druga, slična pitanja, Tanasković kaže da je pitanje američkog (ne)priznavanja genocida nad Jermenima odavno na dnevnom redu, te da se uoči svakog 24. aprila rađaju spekulacije i lansiraju „pouzdana predviđanja“ o tome da li će se SAD pridružiti državama koje masakre, progone i nasilno deportovanje Jermena u vreme Prvog svetskog rata smatraju genocidom.

"Ako predsednik Bajden izgovori tu famoznu reč, odjek će u simboličkom smislu biti planetarno snažan, dok neposredno politički, sem u ravni američko-turskih bilateralnih odnosa, neće proizvesti značajnija pomeranja. Takođe, biće to dodatni vetar u jedra onim snagama i pokretima u međunarodnoj zajednici koje se načelno zalažu za osudu svih najtežih slučajeva povrede humanitarnog i ratnog prava, ali neretko uz ideološki i politički uslovljenu selektivnost i dvostruke standarde”, zaključuje prof. dr Darko Tanasković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 425 idi na stranu