Dva različita izveštaja o ulozi Francuske u genocidu u Ruandi

Uprkos suprotnim zaključcima, dva izveštaja o istom događaju mogla bi označiti prekretnicu u unapređenju odnosa dve zemlje, prenosi danas Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

U izveštaju vlade Ruande objavljenom u ponedeljak navodi se da je Francuska bila svesna da se u Ruandi priprema genocid 1994. i da snosi značajnu odgovornost za omogućavanje zločina u kojem je za manje od 100 dana ubijeno oko 800.000 ljudi, uglavnom iz etničke manjine Tutsi, piše Rojters.

Izveštaj Ruande dolazi posle sličnog izveštaja francuske komisije objavljenog u martu u kojem se navodi da je Francuska bila zaslepljena svojim kolonijalnim odnosom prema Africi prema dogadajima koji su doveli do genocida i da snosi "ozbiljnu i ogromnu" odgovornost, ali da nije bila saučesnik u genocidu.

Ipak, ističe Rojters, u izveštaju Ruande navodi se da je, iako je na kraju odgovornost ležala na onima koji su zaista izvršili genocid, francuska vlada pomogla da se uspostave institucije koje su iskorišćene za izvršenje ubistava.

Francuska je početkom meseca saopštila da će otvoriti arhive Ruande bivšeg francuskog predsednika Fransoa Miterana, u sklopu nastojanja da se bolje razume uloga Pariza u toj afričkoj zemlji tokom genocida. Izveštaj na oko 600 strana o ulozi Francuske u genocidu u Ruandi etiketira Francusku kao "saradnika" ekstremističkog Hutu režima odbacujući stav da je Pariz bio slep za njihov genocidni program i da Pariz još uvek odbija da prizna svoju pravu ulogu iz 1994, piše agencija Frans pres.

Višegodišnja istraga američke advokatske firme Levi Fajerstoun Mjus, koja je sabrala milione stranica dokumenata i intervjue sa više od 250 svedoka, ocenjuje da je Francuska ostala "nepokolebljiva u svojoj podršci" saveznicima iz Ruande, čak i kada je planirano istrebljenje Tutsi manjine bilo jasno. Međutim, dodaje AFP, nije pronaden nijedan dokaz da su francuski zvaničnici ili osoblje direktno učestvovali u ubistvu Tutsija. Genocid između aprila i jula 1994. počeo je nakon što je predsednik Ruande Žuvenal Habijarimana, pripadnik Hutu naroda s kojim je Pariz gajio bliske veze, poginuo kada je njegov avion oboren iznad Kigalija 6. aprila. U roku od nekoliko sati ekstremistička Hutu milicija počela je da ubija Tutsije i neke umerene Hute, razmerama i brutalnošću koji su šokirali svet.

Izveštaj navodi se da niko nije bliže saradivao s Habijarimanom nego Francuska pod tadašnjim liderom Miteranom, koji je najviše kriv za "nepromišljeno omogućavanje" radikalnog Hutu režima radi, kako se ističe, zaštite sopstvenih strateških interesa u Africi.

Uprkos suprotnim zaključcima ruandskog izveštaja i francuske komisije dva detaljna izveštaja mogla bi označiti prekretnicu u odnosima dve zemlje, ocenjuje Gardijan. Ministar spoljnih poslova Ruande Vinsent Biruta rekao je da je mala, ali strateška zemlja sa 13 miliona stanovnika spremna za "novi odnos" s Francuskom.

Pol Kagame, predsednik Ruande od 2000, pozdravio je nedavnu francusku istragu kao "važan korak ka zajedničkom razumevanju onoga što se dogodilo", ali je rekao da su višedecenijski napori Francuske da izbegne odgovornost naneli "značajnu štetu".

Ruanda i Francuska prekinule su diplomatske odnose 2006. pošto je, napominje Gardijan, pariski sudija optužio Kagamea i devet njegovih saradnika da su oborili avion bivšeg predsednika Habijarimana, što je Ruanda odbacila dve zemlje su obnovile diplomatske odnose u novembru 2009.

Visoki zvaničnik u Makronovom kabinetu pozdravio je izveštaj vlade Ruande kao "odlučujući korak" koji pokazuje "spremnost vlasti Ruande da napišu zajedničku istoriju i, pre svega, gledaju u zajedničku budućnost" dodajući da je izmedu Pariza i Kigalija postignuto "političko poverenje bez presedana" i da Makron razmišlja o putovanju u Ruandu u narednim mesecima.

Dvadeset sedam godina posle genocida, i Francuska i Ruanda pokušavaju da postave zvanične verzije o onome što se dogodilo tokom krvoprolića 1994, dok njihovi zvaničnici nastoje da odgovore na domaće zahteve ali i da unaprede bilateralne odnose, ukazuje Njujork tajms. Francuska i Ruanda su se godinama prepirali oko toga kako se genocid odigrao i koliki je bio obim francuskog saučesništva. Medutim, odnosi su postepeno počeli da se otopljavaju, ističe list i dodaje da je Makron 2018. podržao bivšu ministarku spoljnih poslova Ruande Luiz Mušikivabo da predvodi Medunarodnu organizaciju Frankofonija, koaliciju zemalja koje govore francuski — što mnogi smatraju pokušajem jačanja odnosa s Kigalijem. Poslednjih godina na francuskim sudovima pojavilo se nekoliko slučajeva vezanih za genocid.

Prošlog maja, Felisijen Kabuga optužen za finansiranje genocida uhapšen je u Parizu posle više od dve decenije u bekstvu. Takodje, prošle sedmice u Francuskoj je uhapšen sveštenik iz Ruande zbog navodne uloge u pružanju pomoći onima koji su ubijali ljude u njegovoj crkvi tokom genocida. Tokom ceremonije ovog meseca u glavnom gradu Ruande, Kigali, povodom 27. godišnjice genocida, predsednik Kagame pozdravio je francuski izveštaj kojeg su napisali istoričari, rekavši da on pokazuje da su "životi Ruande bili samo pioni u geopolitičkim igrama".

U intervjuu francuskom listu Mond u ponedeljak, ministar spoljnih poslova Ruande Vinsent Biruta rekao je da će novi izveštaj "doprineti pomirenju Francuske i Ruande", naglasivši da "ako bi se jednog dana formulisalo izvinjenje, to bi bio korak u pravom smeru za vraćanje poverenja".