Otkriveno ko je bio glavni čovek CIA u Srbiji. Zvali su ga Ledeni i izdao je Miloševića

Prema tim informacijama, Jovica Stanišić je kolegama iz Centralne obaveštajne agencije odavao tajne Miloševićevog režima i lokacije masovnih grobnica u BiH, ali i ogovarao Miloševića i nazivao ga "užasnim, neiskrenim i pokvarenim", piše "Blic".

Američka obaveštajna agencija ga je zauzvrat, kako dalje navodi "Blic", 1996. godine vodila na studijsko putovanje u sedište CIA, gde je naišao na više nego toplu dobrodošlicu. Američke kolege su ga vodile da sluša džez u klubu "Blues Alley" u Džordžtaunu i vozili ga na istočnu obalu Merilenda u lov na patke.

Džon Dojč, tadašnji šef CIA, čak mu je poklonio sačmaricu marke "parker" iz 1937. godine, vredan kolekcionarski primerak.

Beogradski list podseća da je saradnju Stanišića i CIA potvrdio i Stanišićev advokat Vejn Džordaš, koji je u Hagu izjavio da je Stanišić 1991. godine stupio u kontakt sa američkom špijunskom agencijom CIA i da je 1993. naveo CIA na lokacije masovnih grobnica u Bosni.

A kada je Stanišić dospeo pred Haški sud pod optužbom da je sa Miloševićem učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sа delova teritorija BiH i Hrvatske radi uspostavljanja etnički čiste srpske države, bivši šef srpske DB je u pomoć pozvao prijatelje iz CIA. I oni su mu pružili ruku, navodi se u tekstu.

CIA je Haškom sudu podnela tajni dokument u kojem su pobrojane sve Stanišićeve zasluge, kao neka vrsta potvrde njegove "dobre uloge", s tim da je taj dokument i dalje zapečaćen.

Vilijam Lofgren, penzionisani agent CIA u Beogradu koji je bio zadužen za Stanišića, objasnio je da je CIA načinila taj dokument kako bi pokazala "da je ova navodno zla osoba u stvari napravila mnogo dobrih stvari". CIA je odbila da dalje komentariše ovaj dokument, a pošto je sadržaj pisma poverljiv, haški sud ga je razmatrao na zatvorenoj sednici.

EPA/ PREDRAG MITIC

Stanišić je u pomenutom tekstu "Los Anđeles tajmsa" opisan kao ključni čovek CIA u Srbiji.

"Agentu CIA Vilijamu Lofgrenu trebala je pomoć. CIA je bila slepa nakon što se Jugoslavija raspala u civilnom ratu. U to vreme rat je počeo u BiH. Miloševića su posmatrali kao opasnost po evropsku bezbednost, a CIA je bila očajna da dobije bilo kakve informacije iznutra. I tako su u jednoj ponoćnoj šetnji dva špijuna isklesala neraskidivu vezu koja je do dan-danas ostala tajna: osam godina Stanišić je bio glavni čovek CIA u Beogradu", pisao je "Los Anđeles tajms".

I sam Stanišić je naveo u jednom dokumentu sastavljenom dok je bio u pritvoru u Hagu da je "institucionalizovao saradnju sa američkom obaveštajnom zajednicom uprkos opštepoznatim lošim odnosima naše dve zemlje".

"Los Anđeles tajms" je pisao da je Stanišić na vrhuncu zapovedao masi od više od dve hiljade ljudi. Nosio je tamna odela i sunčane naočare, kao balkanski Džejms Bond. Nadimak mu je bio Ledeni. U Titovu DB je stupio još 1965. godine, ali nikada nije pokazivao sklonost ni prema jednoj ideologiji, čak ni prema nacionalizmu. Imao je redak talenat za špijunažu.

"Stanišić nije bio običan obaveštajac. On je bio intelektualac, a ne tvrdi policajac. Bio je obrazovan i vešt, i znao je kako se organizuje tajna služba", opisao ga je Dobrica Ćosić, pisac i bivši disident, predsednik Srbije 1992. i 1993. godine.

Upravo zbog tih veština, Milošević je od Stanišića napravio svog prvog obaveštajca, uprkos nepoverenju između njih dvojice.

Agent CIA koji je služio u to vreme u regionu rekao je za "Los Anđeles tajms" da su oni pretpostavljali da Stanišić nije bio naivan, ali da nikada nisu videli dokaz koji bi ga povezivao sa ratnim zločinima. Umesto toga, gledali su na njega kao na ključnog saveznika u situaciji u kojoj su stvari rapidno izmicale iz ruku.

"Od samog početka Stanišić je bio rešen da cementira odnos sa CIA. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom predao mu je hrpu papira, uključujući i planove skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije u Iraku izgradile za Sadama Huseina. Ali, isto tako Stanišić je povukao i granice. Nikada nije uzeo novac od CIA, nikada nije radio sa agencijom na konkretnim zadacima i nikada nije načinio nijedan korak koji bi se mogao protumačiti kao flagrantna izdaja Miloševića", pisao je "Los Anđeles tajms".

EPA/DRAGO VEJNOVIC

U pismu Hagu, CIA je opisala Stanišićeve napore da smiri neke od najeksplozivnijih situacija u bosanskom ratu. U proleće 1993. godine, tvrdi CIA, Stanišić je pritiskao Ratka Mladića da bar nakratko prekine granatiranje Sarajeva.

Dve godine kasnije Stanišić je pomogao u oslobađanju 388 NATO vojnika. U svojim beleškama Stanišić tvrdi da je ispregovarao ovo oslobađanje uz podršku ključnih ljudi iz CIA. Te iste godine Stanišić je intervenisao kada su oboreni zarobljeni francuski piloti.

Stanišić je pratio Miloševića u Dejton na mirovne razgovore, a onda se vratio u Srbiju da sprovede najznačajnije delove mirovnog sporazuma. Na Stanišiću je bilo da ubedi predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića da potpiše dokument u kome podnosi ostavku.

Stanišić je pomogao CIA da napravi mrežu baza u Bosni da bi kontrolisale prekid vatre na terenu. Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, priseća se sastanka u Bosni sa Stanišićem i grupom srpskih zvaničnika iz Bosne, koji je održan u Beogradu.

Stanišićevo produbljivanje veza sa CIA postalo je izvor sukoba sa Miloševićem, koji se zabrinuo da njegov prvi obaveštajac kuje zaveru. I 1998. godine Stanišić je otpušten.

Danas su Stanišić i Franko Simatović Frenki, bivši komandant JSO, optuženi pred haškim sudom da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu sа tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem na čelu, čiji je cilj bio uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sа delova teritorija BiH i Hrvatske radi uspostavljanja etnički čiste srpske države.

Posle prvostepenog suđenja, Haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je Apelaciono veće 2015. usvojilo žalbu Tužilaštva i zbog nepravilnosti u postupku naložilo da suđenje bude ponovljeno po istoj optužnici. Apelaciono veće odlučilo je da, prvi put u istoriji tog suda, u potpunosti obnovi jedno suđenje.

Novo suđenje počelo je u leto 2017. godine, dok bi se presuda, prema ranijim najavama, mogla očekivati ovog maja.

Stanišića i Simatovića su vlasti Srbije uhapsile 2003. godine. Stanišić se zbog bolesti od jula 2017. nalazi na privremenoj slobodi u Beogradu. Ni jedan, ni drugi nisu prisustvovali iznošenju završnih reči na suđenju minula tri dana u Hagu.