Da li preti nova Sirija, i ko "drži bič"? Strah od rata zbog krvavih protesta

Sada, više od deceniju kasnije, svet strahuje da bi ovaj scenario mogao da se ponovi i u Mjanmaru.

U avgustu 2011. Ahmet Davutoglu, tadašnji ministar spoljnih poslova Turske, apelovao je lično na sirijskog predsednika Bašara al Asada u Damasku da prestane da ubija svoj narod i razgovara sa protivnicima, nakon petomesečnih antivladinih protesta.

Davutoglu je govorio u ime Turske, ali posredno i u ime Sjedinjenih Država i Zapada, i razgovarao je sa Hilari Klinton, tada američkom državnom sekretarkom, pre puta.

Njegova poruka je bila da još nije prekasno stati, a da je druga opcija građanski rat. Ali Asad ga je odbio, piše "Gardijan".

Foto: EPA-EFE Philipp Gueland

U toj ranoj fazi krize poginulo je 2.000 ljudi. Plašeći se goreg, Davutoglu je nastavio da pokušava. Sledeće godine u Istanbulu urgirao je na SAD, Britaniju i druge zemlje da sarađuju kako bi sprečile humanitarnu "katastrofu".

"Milioni Sirijaca su u riziku", rekao je tada u ekskluzivnom intervjuu "Gardijanu". "Koliko se ova situacija može nastaviti? Mislim, u Bosni sada imamo Ban Ki Muna (tada generalnog sekretara Ujedinjenih nacija) koji se izvinjava 20 godina kasnije. Ko će se izviniti za Siriju za 20 godina"?

Deset godina kasnije Davutoglu je došao do odgovora: Zapad nije uspeo da deluje odlučno, umrlo je pola miliona ili više Sirijaca, 13,3 miliona je razmešteno, zemlja je u ruinama, a niko se nije izvinio. U međuvremenu, pola sveta dalje, istorija se ponavlja

Mjanmar nova Sirija?

Uznemirujućih znakova i paralela između stanja u dve zemlje ima mnogo. Oni predviđaju još jednu ljudsku tragediju epskih dimenzija koja se mogla izbeći. Još jednom, oni koji su mogli da je zaustave nisu to uradili, već se svađaju i traže da ostvare svoje interese.

Još jednom, piše "Gardijan", oglasio se alarm u Ujediinjenim nacijama, kao upozorenje na "neposredno krvoproliće".

Mjanmarska vojna hunta, koja je pučem preuzela vlast 1. februara, zaratila je sa građanima, kako je rekla specijalna izaslanica UN Kristin Šraner Burgener na sastanku Saveta bezbednosti prošle nedelje.

EPA-EFE/STRINGER

"Još jedan neuspeh međunarodnog prava i odgovornosti međunarodne zajednice da štiti mogli bi proizvesti višedimenzionalnu katastrofu u srcu Azije", rekla je ona.

Ali, kao i u slučaju Sirije, veće je podeljeno.

Ko "drži bič"?

U slučaju Mjanmara, tu je Kina a ne Rusija ta koja "drži bič". Poput Moskve, i Peking igra dvostruku igru. Kineski ambasador u UN Džang Džun rekao je da Kina podržava stabilnost, dijalog i "demokratsku tranziciju".

Ipak, upravo je Kina ta koja blokira međunarodne sankcije i druge akcije UN. Poput Rusije u Siriji, ovo je "spas za ubice", ističe "Gardijan".

To nije iznenađenje, ukazuje list – ako je u pitanju izbor između autokratije i demokratije, svet zna gde stoji kineski lider Si Đinping.

EPA-EFE/ NYEIN CHAN NAING/ arhiva

Američki predsednik Džo Bajden kaže da su ljudska prava centralni deo njegove spoljne politike, ali u slučaju Mjanmara on deluje slabo, dok ga Peking proziva za blef.

Britanija, bivša kolonijalna sila, pokušava više – vodi debate u UN, uvodi sankcije za prihode povezane sa vojskom, obezbeđuje fondove za beleženje zlostavljanja prava.

U međuvremenu, mjanmarski susedi u Asocijaciji nacija Jugoistočne Azije, izdaju saopštenja i ne rade ništa. Sve zajedno gledano, nije ni blizu dovoljnog.

Znakovi građanskog rata u začetku

Malo je sumnje da general Min Aung Hlaing, šef hunte, te članovi vojske i policije svakog dana čine ratne i zločine protiv čovečnosti. General Hlaing je već tražen zbog genocida nad manjinom Rohindža 2017.

"Gardijan" ocenjuje da takvi uniformisani zločinci računaju da neće biti kažnjeni usled međunarodnih podela i inercije. Kako stvari stoje, potpuno je moguće da će Asad i njemu slični izbeći pravdi.

EPA-EFE/STRINGER

Do sada su ubijene stotine civila, hiljade su u pritvorima ili nestali, prema kancelariji UN za ljudska prava. Prošle nedelje je izvešteno o "noćnim racijama, masovnim hapšenjima i ubistvima kao svakodnevnim pojavama".

"De fakto vojne vlasti sve više pribegavaju teškom naoružanju poput raketnih granada, mitraljeza i snajpera kako bi ubili demonstrante u što većem broju", navodi se.