Kako će izgledati nova vojna baza na Kosovu: Utvrđenje na 200 hektara

Na hiljadu metara nadmorske visine, uz samu liniju sa prostorom na kojem Srbi na severu Kosova i Metohije čine kompaktno stanovništvo. To je razlog njihove zabrinutosti, i na Kosovu i u Beogradu.

Do visa Crnuša stiže se iz dva pravca. Može se sa juga iz Vučitrna ili sa severne strane iz podnožja rudnika Stari trg.

Na oba prilaza prolazi se kroz teritoriju naseljenu isključivo Albancima.

Baza će se prostirati na gotovo 200 hektara. Trenutno vis Crnuša služi za repetitore mobilne telefonije i radijski i tv signal.

Vlasnik prostora je opština južna Mitrovica.

Njeno rukovodstvo ustupilo je zemljište snagama bezbednosti koje su u procesu tranasformacije u vojsku.

"Ta baza je praktično kao čeka na kojoj se čeka divljač. To je baza iz koje oni mogu da dejstvuju artiljerijskim oružjem da se nigde ne pomere. Dovoljno je odatle da sva sela i severni deo da bombarduju i Srbi vide veliku opasnost u izgradnji te baze", naglašava Ilija Elezović iz severnog dela Kosovske Mitrovice.

Južnom Mitrovicom upravljaju Albanci a severnom Srbi.

Sa uzvišenja Crnuša oba dela grada vide se kao na dlanu.

U južnom delu Mitrovice nemaju osećaj koji imaju Srbi na severu. Predlažu da se buduća baza zove po Isi Boljetincu, vođi gerilskog otpora Albanaca prema Turcima, Srbima i Crnogorcima.

Ilustracija: Hybrid Gfx/ Shutterstock

Kažu da će sa novom bazom Mitrovica biti stabilan grad, a "svaki centimetar zemlje zaštićen".

"Imaće poligone, imaće osmatračke stanice i biće im omogućeno da sa tog područja izvedu svojevrsni blic krig, odnosno brzi prodor i raspoređivanje na severu Kosova sve do administrativne linije sa centralnom Srbijom, radi sprečavanja eventualno dotura pomoći od strane Beograda ugroženom srpskom stanovništvu. Sve to pod uslovom da Kfor ne zaustavi takvo delovanje", napominje Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije.

Dogovor Beograda i NATO-a je da pripadnici snaga bezbednosti ne mogu na sever Kosova bez odobrenja Kfora.

U Kforu kažu da NATO još preispituje svoj nivo posvećenosti kosovskim snagama bezbednosti i da ih i dalje vide kao organizaciju za reagovanje u elementarnim nepogodama.

Od decembra 2017. godine, kada je kosovska skupština odobrila desetogodišnju transformaciju snaga bezbednosti u vojsku, ta organizacija uveliko gradi infrastrukturu za nekoliko hiljada vojnika.

Pripadnici bezbednosnih snaga od nedavno su u pripremi za prvu međunarodnu misiju a učestvovaće i u NATO operaciji "Branilac Evrope", koja zahvata čitav region sem centralne Srbije.