DW: Licemerje EU ostaje

U krugovima oko bugarskog premijera Bojka Borisova kruži priča o tome kako su on i njegov mađarski kolega Viktor Orban jednom namamili kancelarku u selfi-zamku na marginama sednice Evropske narodne partije (EPP), piše Dojče vele.

Ta priča, bila istinita ili ne, lepa je metafora o tome kako su (tada) relativno novi demohrišćani i konzervativci iz centralne i istočne Evrope zamišljali svoju ulogu u EPP: snimimo selfi s glavnom protagonistkinjom i odmah smo članovi kluba – bez obzira na to što i sama Angela Merkel dolazi iz bivšeg istočnog bloka.

Plitko korenje

EPa-EFE OLIVIER HOSLET

Nakon više od četiri decenije sovjetske diktature, garnirane ateizmom i proleterskom propagandom, u Sofiji, Bukureštu, Budimpešti nije ostalo mnogo istinskih konzervativaca. Ali takvi su morali da budu pronađeni u postojećoj političkoj masi.

Evropska narodna stranka zaista se trudila. Viktor Orban je od liberalnog borca za slobodu i saradnika Džordža Soroša postao konzervativni demohrišćanin. Isto to je postao i bivši član Komunističke partije, apsolvent Policijske akademije i telohranitelj, Bojko Borisov. Moguće je da su obojica danas pobožni hrišćani i konzervativci, međutim, njihovi koreni u evropskom konzervativizmu izuzetno su plitki.

Kao i sve stranke, i EPP je pre svega savez za formiranje većine. To posebno važi unutar komplikovane i nedovršene Evropske unije u kojoj i najmanji koraci zahtevaju mnogo manevriranja i pregovaranja. Upravo iz tog razloga, evropski konzervativci ne samo da su raširenih ruku dočekali nove stranačke prijatelje iz centralne i istočne Evrope, oni su se vidno trudili i da formiraju takve stranke mimo nekadašnje Gvozdene zavese i da tako izgrade evropsku hrišćansku demokratiju. Novi stranački prijatelji iz Poljske, Mađarske, Češke ili Bugarske očigledno su razumeli samo prvu polovinu zajedničke ideje: pomoći jedni drugima u sticanju većine.

Međutim, za istinski ujedinjenu Evropu mnogo je važniji drugi deo ideje: zajedničke vrednosti. Političke većine stabilizuju strukture, ali zajedničke vrednosti stabilizuju zajednicu. Novi konzervativci iz centralne i istočne Evrope, koji su odrasli u krilu komunističke propagande, verovatno su mislili da su čak i evropske vrednosti samo politički mehur od sapunice, ideološki kliše i kulisa od magle.

Korupcija, samoposluživanje i nepotizam

I tako su oni te vrednosti jednostavno pomeli pod tepih. Vladavina zakona, vera u strukture u koje se možete pouzdati, sloboda medija, poštovanje vrednosti i ljudskog dostojanstva pojedinca, hrišćansko saosećanje da ljudima u nevolji i na kraju, integritet i pouzdanost nosilaca političkih mandata – kompletan drugi deo ideje iza koje stoji Evropska narodna stranka, u centralnoj i istočnoj Evropi jednostavno je ignorisan. U Mađarskoj i Poljskoj vladavina zakona sve više se guši. Isti je slučaj i u Bugarskoj, s tim što tamo to nikada nije ni zaživelo. Bugarska zaostaje u Evropi i kada je u pitanju sloboda medija, a situacija u Mađarskoj sve je gora i gora.

Hrišćanska ljubav prema bližnjem, prema izbeglicama na spoljnim granicama EU? Ništa od toga ne postoji u čitavoj centralnoj i istočnoj Evropi. Odgovorno upravljanje budžetima, odnosno milijardama iz blagajne EU? Situacija je upravo suprotna, na sceni su korupcija, samoposluživanje i nepotizam!

Ovo je tužna slika s kraja prošle nedelje u kojoj je stranka Fides Viktora Orbana napustila EPP, malo pre nego što bi ionako bila izbačena. Za tu turobnu sliku nisu odgovorni samo novi hrišćanski konzervativci koji su na vlasti u nekim zemljama centralne i istočne Evrope i kojima je malo stalo do zajedničkih vrednosti. Sama EPP i čitava EU takođe snose odgovornost zbog toga što su predugo zatvarali oči i skretali pogled sa stvarnosti u Mađarskoj i Poljskoj. Ili u Bugarskoj, gde su masovni protesti prošle godine bacili svetlo na licemerje političke klase.

Vrednost zajedničkih vrednosti

Naravno da se zbog istupanja Fidesa EPP neće raspasti. U Evropskom parlamentu ona će ionako, ako želi da ima potrebnu većinu, morati da sklopi nove koalicije sa socijaldemokratama i liberalima. Ni EU se neće raspasti, jer državama-članicama pruža previše privilegija i prednosti.

Ali Evropska unija nikada neće postići idealno stanje jedne konsolidovane zajednice od 450 miliona građanki i građana, ako zajedničke vrednosti bude živele u stanju dvoličnosti. Jer, uz pomoć partija se formira većina, ali društvo se gradi na vrednostima.