Dodik: Mi nemamo drugu opciju, nama je autonomija predviđena

On je dodao da Republika Srpska i politički predstavnici srpskog naroda smatraju da visoki predstavnik nije potreban i da je njegova misija trebalo davno da bude ukinuta.

Kako je kazao u video-poruci koja je emitovana na tribini "Republika Srpska pred novim izazovima" u Beogradu, Dejtonski sporazum je glavna odrednica ponašanja Republike Srpske za razliku od "globalista, neoliberala koji su stajali iza raznih visokih predstavnika koji su rekli da taj sporazum treba dorađivati".

"To nije tačno, okvirni sporazum predviđa svoju detaljizaciju putem 10 aneksa Dejtonskog sporazuma, od čega je jedan Ustav, a ništa konkretnije ne može biti od ustava jedne zemlje. Visoki predstavnik nema ovlašćenja jer je bilo potrebno da mu se kroz neku formu daju neka ovlašćenja, pa je napravljen blef koji je podrazumevao priču o podršci i naporima", istakao je Dodik.

Primećujući da nigde u svetu nema da se o podršci i naporima može doneti zakon, menjati ustav, Dodik je kazao da je sve to rađeno u prošlosti kako bi se slomila politička struktura u Srpskoj i da bi se došlo do promene Ustava i to u smislu da "sve što su oni nepravno uradili, ubace u Ustav".

Istakao je da samo ono što je dogovoreno Dejtonskim sporazumom može da bude predmet bilo kojih razgovora i dogovora i ništa izvan toga ne može.

"A izvan toga je daleko više bilo u prošlosti od strane visokih predstavnika za koje mi pripremamo i pokušavamo da nađemo adekvatan pristup da u zemljama iz kojih su dolazili tužimo za kršenje međunarodnog prava i podvaljivanje rešenja koja nisu zasnovana na međunarodnom pravu", kazao je Dodik.

On je rekao i da se preispituju odluke koje nisu u skladu sa međunarodnim pravom i navodi da iza njih stoji ogromna politička moć oličena u Stejt departmentu i EU.

"Ali, formalno-pravno gledano i suštinski gledano, nemaju pravo na to. To što smo mi u pravu raspirilo je frustraciju kod Bošnjaka koji su navikniuti da im stalno neko drugi rešava probleme i zato su nekako raširili očekivanja od Bajdenove administracije smatrajući da on koji ima neslavne izjave vezane za ovaj region, poput te da su Srbi 'loši momci', sada imaju očekivanja da će doći ovde sa svom silom SAD da slomi jednog Dodika, Čovića, da uništi političke partije i kaže da mora tako biti", naveo je Dodik.

Naglasio je, međutim, da je to samo iluzija i da ne veruje da je i Amerikancima to cilj, kao i da će pokušati da pridobiju i Evropljane za sprovođenje njihovih namera koje su protiv međunarodnog prava.

"Niti ovde može nešto uraditi Amerika, osim radikalno, niti bilo ko osim nas samih. Naša svest o tome da smo ovde mi odlučujući faktor i da imamo životne, a ne političke mandate, svakako je odlučujuća stvar za naše ponašanje", naveo je.

Dodik je naveo da je mnogo puta u razgovoru sa strancima kazao "ne" i dodao da "ne" nije opcija koja je unapred zadata, već "ne" njihovim predlozima da se sruši Dejtonski sporazum, da se oslabi Republika Srpska, predlozima da se ojača BiH u koju Srpska nema poverenja, njihovim promenama zakona, ne njihovim integracijama u NATO.

"Mi nemamo drugu opciju, nama je autonomija predviđena Dejtonskim sporazumom, mi ne želimo unitarnu i centralizovanu BiH", ističe Dodik.

On smatra da je pristup međunarodne zajednice i u prošlosti bio pogrešan jer nikada nije sprovodio slovo Dejtona, nego je od starta počeo da ga menja u nastojanju da skrši otpor Srba i ukine Republiku Srpsku.

Srpska je manja po snazi ustavno-pravno nego što je bilo ranije, kazao je Dodik, ali i napomenuo da ima dovoljno ingerencija da se samoodbrani.

"Često Evropljani kažu Nemačka je bila podeljena pa je integrisana, što je aluzija da BiH treba da bude integrisana. Da, ali tamo je jedan narod, a ovde tri naroda i tri religije. tamo je jedna ili dve religije, a ovde tri religije istorijski suprotstavljene bez mogućnosti da se pomire u smislu da priznaju istoriju i dođu do zajedničkog stava šta se dešavalo u prošlosti. Svi imaju svoje istorije i svoje budućnosti", zaključio je Dodik.

Tribinom "Republika Srpska pred novim izazovima" Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji počelo je obeležavanje Dana Republike Srpske - 9. januar, kao i 28. februar, dan kada je donet prvi Ustav Srpske.