Hronologija nenajavljenog diplomate

Pre tačno četiri godine održana je inauguracija tada novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država - Donalda Trampa.

Izvor: D.Đ.
Podeli
EPA/KEVIN DIETSCH / POOL
EPA/KEVIN DIETSCH / POOL

Samo tri dana kasnije Tramp je doneo prvu veliku odluku na međunarodnom planu.

Tramp je odmah povukao SAD iz Transpacifičkog partnerstva, trgovinskog sporazuma sa 12 zemalja usmerenog na Aziju, koji je zaživeo tokom mandata njegovog prethodnika Baraka Obame.

Da će Trampov mandat biti buran u pogledu diplomatije bilo je jasno već 27. januara, samo četiri dana kasnije, kada je potpisao izvršnu naredbu kojom se građanima šest država sa većinskim muslimanskim stanovništvom zabranjuje ulazak u SAD na 90 dana. Tom spisku su kasnije dodate još dve države.

Nije se dugo čekalo da dođe do potpunog zaoštravanja situacije. U aprilu 2017. u odgovoru na navodnu upotrebu hemijskog oružja nad civilima Tramp je naredio napad krstarećim raketama na vazduhoplovnu bazu Šajrat, koja je bila pod kontrolom sirijskog režima.

EPA/STRINGER
EPA/STRINGER

Trampu je manje trebalo da izvrši napad na drugu zemlju nego da ode u posetu. To je učinio prvi put u maju iste godine kada je krenuo put Saudijske Arabije, Izraela, Italiju, Vatikan i Belgiju.

U Rijadu je čak pozvao muslimanski svet da se ujedini u borbi protiv terorizma, manje od pet meseci nakon što je građanima pojedinih muslimanskih država zabranio ulazak.

Da i problem klime ne ostane netaknut, a i još jedan Obamin sporazum, Tramp se pobrinuo kada se vratio sa putovanja. Naime, najavio je da se SAD povlače iz Pariskog sporazuma. Tramp je kritikovao sporazum 195 zemalja, prema kojem bi Sjedinjene Države dobrovoljno ograničile emisiju ugljenika, zbog, kako je naveo, stezanja američkog suvereniteta, nanošenja štete američkim radnicima i ekonomskog oštećenja Sjedinjenih Država.

Da mu Obamini potezi nisu dragi, ubrzo je pokazao još jednom. Proces približavanja sa Kubom administracije prethodnog predsednika je zaustavljen, a SAD bi, prema novim smernicama, obnovile ograničenja za putovanja i trgovinu sa Kubom bez prekidanja diplomatskih veza.

Štaviše, osoblje američke ambasade u Havani je prepolovljeno.

EPA/ CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICH
EPA/ CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICH

Avgust je doneo novo zaoštravanje, ovoga puta sa Severnom Korejom odnosno sa njihovom najavom lansiranja balističkih raketa u vode oko Guama. Tramp je na te navode zapretio "vatrom i besom" Severnoj Koreji, što je iniciralo niz verbalnih uvreda sa obe strane.

Nedugo nakon ovih dešavanja, Tramp donosi još jednu važnu spoljnopolitičku odluku. Američki predsednik je odlučio da poveća broj američkih trupa stacioniranih u Avganistanu, kao i da oslabi njihova ograničenja prilikom mešanja u konflikte.

Mesec dana kasnije, dočekao je prvo obraćanje na sednici Ujedinjenih nacija. Tu priliku iskoristio je da ponovo zapreti Severnoj Koreji "potpunim uništenjem".

Kraj 2017. godine iskoristio je da prekine višedecenijsku politiku SAD kada je u pitanju sukob između Izraela i Palestine. Tramp se odlučio da prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela, pravdajući to slikom stvarnosti u kojoj Jerusalim predstavlja sedište izraelske vlade.

Nova godina je ubrzo donela šansu za rešavanje novonastalog sukoba između SAD i Severne Koreje. Tramp je prihvatio poziv Kim Džong Una da poseti Severnu Koreju, što bi bio prvi put da su se aktuelni američki predsednik i njegov severnokorejski kolega sastanu.

Iz Trampove administracije je najavljeno da će to predstavljati priliku da se razgovara o denuklearizaciji Severne Koreje.

Nedugo nakon toga, eskalirao je ekonomski rat SAD sa drugom azijskom državom - Kinom. Do novembra, Sjedinjene Države su uvele carine na kinesku robu vrednu 250 milijardi dolara, dok je Kina uvela carine na američke proizvode vredne 110 milijardi dolara.

Na samitu Grupe dvadeset u Buenos Ajresu početkom decembra, Tramp i kineski predsednik Si Đinping saglasili su se o "prekidu vatre".

 EPA/OMER MESSINGER
EPA/OMER MESSINGER

Kako je bezmalo započeo svoj međunarodni mandat, tako ga je i nastavio u aprilu naredne godine kada je ponovo naredio bombardovanje tri mete u Siriji koje su bile pod navodnom kontrolom sirijskog predsednika Bašara el Asada. Razlog je ponovo bila navodna upotreba hemijskog oružja nad civilnim stanovništvom.

U međuvremenu je pooštrio jednu od stavki koja mu je pomogla da dođe na vlast - antiimigracionu politiku. Tramp je usvojio politiku "nulte tolerancije", što je rezultiralo sa više od 2.600 dece koja su odvojena od svojih roditelja.

Tramp se naizgled više usmerio na povlačenje iz već postojećih, a ne stvaranje novih sporazuma, s obzirom na to da je u maju 2018. godine najavio povlačenje SAD iz Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana koji se bavi iranskim nuklearnim programom.

Tom prilikom je najavio vraćanje nekih sankcija Iranu kojih su se SAD odrekle ulaskom u ovaj sporazum.

Još jedan udar muslimanskom svetu Tramp je naneo samo nedelju dana kasnije premeštanjem američke ambasade u Jerusalim. Mesec dana kasnije, SAD su najavile povlačenje iz Saveza za ljudska prava Ujedinjenih nacija zbog "hronične pristrasnosti" kada je Izrael u pitanju i kršenja ljudskih prava brojnih članica.

Ono što je najavljeno u martu delimično se dogodilo u junu. Kim Džong Un i Tramp sastali su se u Singapuru i najavili period saradnje, a kao jedna od garancija da će do toga doći najavljena je kompletna denuklearizacija Korejskog poluostrva.

 EPA/KEVIN LIM / THE STRAITS TIMES /
EPA/KEVIN LIM / THE STRAITS TIMES /

Tramp je do kraja godine održao sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Navodno se razgovor, između ostalog, vodio oko sukoba u Siriji i Ukrajini, ali svi detalji ovog razgovora i dalje nisu poznati. Sam kraj godine Tramp je ponovo rezervisao za velike odluke i najavu povlačenja američkih trupa iz Sirije i Avganistana.

Trampa je dočekao buran početak nove godine, sa neredima u Venecueli i priznavanjem Huana Gvaida kao predsednika Venecuele. Time su se SAD pridružile grupi od više od 50 država koje su smatrale da Nikolas Maduro nije legitiman predsednik. Tramp je odbio da isključi vojnu akciju i kasnije je uspostavio sankcije Venecueli.

Gvaido sa Trampom prilikom posete u SAD  EPA/ERIK S. LESSER
Gvaido sa Trampom prilikom posete u SAD EPA/ERIK S. LESSER

Pred američkim predsednikom je bio period relativnog mira u spoljnopolitičkom pogledu, sve do maja, kada ponovo dolazi do zaoštravanja u ekonomskom ratu sa Kinom.

Nije se dugo zadržao u tom delu Azije, dok se nije ponovo vratio u onaj njemu draži - Bliski istok. Nakon iranskog obaranja američkog drona, Tramp odobrava vojnu akciju na iranske ciljeve, ali u poslednjem trenutku otkazuje operaciju.

Incident se dogodio nakon meseci rastućih tenzija, uključujući povećane američke sankcije Iranu zbog kršenja uslova nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i iranske pretnje zatvaranjem Ormuškog moreuza.

Godinu dana od prvog susreta sa Kim Džon Unom, američki predsednik je odlučio da poseti Severnu Koreju. On je time postao prvi aktuelni američki predsednik koji je kročio u Severnu Koreju.

Tramp u septembru 2019. proglašava kraj avganistanskih mirovnih pregovora, otkazujući planirani sastanak zaraćenih strana, uključujući predstavnike talibana. Preliminarni sporazum navodno se vrteo oko obećanja talibana da će teroriste da drži van Avganistana u zamenu za prekid vatre i potpuno povlačenje zapadnih vojnih snaga.

U oktobru, Pentagon ja saopštio da je dve hiljade američkih vojnika već povučeno, a preostalo je nekih dvanaest hiljada.

Tramp je u oktobru odlučio i da povuče sve preostale američke trupe iz severne Sirije pod kontrolom Kurda. Dva dana kasnije, turske trupe napadaju Siriju u borbi protiv kurdskih grupa, koje Ankara označava kao teroriste.

EPA/ HAYOUNG JEON
EPA/ HAYOUNG JEON

Istog meseca američki predsednik je izjavio da je lider tzv. Islamske države Abu Bakir al-Bagdadi mrtav. Prema njegovim rečima, El Bagdadi je ubijen na kraju tunela, a "umro je kao kukavica, plačući i preklinjući za milost".

Kako je završio prethodnu, Tramp je tako započeo i 2020. godinu. Bela kuća je saopštila da je Tramp naredio vazdušni napad u kom je u ranim jutarnjim časovima u Bagdadu ubijen visokorangirani iranski general Kasem Sulejmani.

Sulejmani, koji je vodio iranske vojne operacije u Iraku i Siriji, poginuo je dok su ga lokalni saveznici vozili sa aerodroma u Bagdadu.

Prvi mesec je očigledno bio rezervisan za rešavanje ključni problema s obzirom na to da su tada Donald Tramp i Benjamin Netanjahu najavili plan za okončanje višedecenijskih sukoba Izraela i Palestine.

Analitičari su istakli da sporazum, razvijen bez palestinskog doprinosa, favorizuje Izrael dodeljujući mu velike delove Zapadne obale i Jerusalima, te slabljenjem dugogodišnje američke podrške potpuno autonomnoj palestinskoj državi.

Palestinski lideri odlučno su odbacili predlog, kojem se protivi većina arapskih država.

 EPA/ABIR SULTANEPA/JIM LO SCALZO
EPA/ABIR SULTANEPA/JIM LO SCALZO

Već u februaru potpisan je novi sporazum. Američki i talibanski zvaničnici potpisali su sporazum o započinjanju smanjenja neprijateljstava. U zamenu za povlačenje američkih trupa u roku od četrnaest meseci, talibani su se saglasili da otvore razgovore sa avganistanskom vladom i spreče terorističke grupe da koriste Avganistan za napad na Sjedinjene Države ili njihove saveznike.

Sporazum takođe poziva na trajni prekid vatre.

Epidemija je u međuvremenu zašla u sve pore naše svakodnevnice, a međunarodni odnosi nisu izostali. Tramp je, pod izgovorom da je zavarala svet u vezi sa infekcijom koronavirusa (a pod pritiskom Kine), najavio prekidanje svih veza između SAD i Svetske zdravstvene organizacije.

 EPA/Chris Kleponis / POOL
EPA/Chris Kleponis / POOL

Istog meseca ministar odbrane Mark Esper najavio je da Sjedinjene Države planiraju da povuku gotovo dvanaest hiljada vojnika stacioniranih u Nemačkoj (oko jedne trećine ukupnih tamošnjih američkih snaga). Esper je izjavio da će ti potezi ojačati NATO, pojačati napore na odvraćanju Rusije i povećati stratešku fleksibilnost.

Tramp je rekao da je to odgovor Nemačkoj, koja ne izvršava svoje finansijske obaveze prema NATO-u.

Američki predsednik je period pred izbore i okretanje ka unutrašnjim problemima posvetio potpisivanju dva sporazuma.

Za nas bitniji, Vašingtonski, potpisan je četvrtog septembra prošle godine. Reč je zapravo o dva sporazuma koji predstavljaju Sporazume o ekonomskoj normalizaciji između Srbije i tzv. Kosova.

Između ostalog, sporazumi podrazumevaju da će Srbija prekinuti kampanju povlačenja priznanja tzv. Republike Kosovo, da će tzv, Kosovu će biti zabranjena prijava za članstvo u međunarodnim organizacijama u istom periodu, da će zajedničkim naporima pronaći i identifikovati ostatke nestalih lica iz Kosovskog rata i da će vratiti nasilno isterane izbeglice u svoje pređašnje domove.

Takođe, sporazumi podrazumevaju i ulazak tzv. Kosova u "mini-Šengen", kao i prebacivanje srpske ambasade u Jerusalim, odnosno otvaranje kosovske. Potezi koji su takođe naišli na osudu muslimanskog sveta, po već oprobanom Trampovom receptu.

Drugi sporazum podrazumeva novu saradnju Netanjahua i Trampa. Naime, Netanjahu je u Beloj kući potpisao sporazum o normalizaciji odnosa Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata, u kom su SAD posredovale.

Normalizacija je podrazumevala otvaranje ambasada i uspostavljanje avio-saobraćaja. Tramp je najavio ovaj događaj, koji je udvostručio broj arapskih zemalja koje zvanično priznaju Izrael, kao "zoru novog Bliskog istoka“.

EPA/JIM LO SCALZO
EPA/JIM LO SCALZO

Nakon ovih sporazuma usledio je Trampov poraz na predsedničkim izborima od demokratskog kandidata Džozefa Bajdena. Postizborne strasti se i dalje nisu smirile, a pitanje koje se nameće je - kakvu spoljnu politiku će Bajden voditi u naredne četiri godine, ako mu se prilika uopšte i ukaže?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 546 idi na stranu