Jadranka Joksimović: "Bavljenje rodnom ravnopravnošću ne može biti površno"

Istakla je da treba otvoriti suštinske teme među kojima su, kako je rekla, pitanje rodne ravnopravnosti na radnom mestu, kao i pitanje rodnog identiteta.

Joksimovićeva je učestvovala na prvom multisektorskom društvenom dijalogu posvećenom temi rodne ravnopravnosti u Srbiji ističući da je društveni dijalog o toj temi odavno otvoren i da su se sve vlade od 2014. godine na ozbiljan način bavile tim pitanjem koncipirajući i pripremajuće strategije, planove i razna dokumenta iz te oblasti.

''Društveni dijalog je odavno otvoren, samo možemo da ga na neki način upodobimo u institucionalnom i međuinstitucionalnom karakteru što zahteva efikasan rad svih institucija", rekla je Joksimovićeva.

Ukazala je na važnost pokretanja teme o nasilju i uznemiravanju na radnom mestu navodeći da su Konvenciju o nasilju i uznemiravanju na radnom mestu, koja je predložena i usvojena u Međunarodnoj organizaciji rada, a nakon širenja globalnog talasa "me too" samo tri države ratifikovale u potpunosti, dok nekoliko zemalja, uključujući i dve-tri članice EU, nastoje da budu ''zamajac'' ratifikacije.

"Napad na rodnu ravnopravnost započinje svakodnevno na razlicitim radnim mestima u Srbiji svakog jutra kada se nadređeni veliki šef i ditektor obrati zaposlenoj na radnom mestu sa "gospođice gospođo", kao iz one domaće serije. To su teme o kojima treba da pričamo", nagasila je Joksimovićeva.

Dodala je da je važno otvoriti i temu rodnog identiteta i pitanja šta je zapravo rod.

"Iako sam po političkoj orijentaciji pripadnik umerenog desnog centra, kao i stranka kojoj pripadam, i dosta konzervativnih shvatanja po nekim pitanjima, to nije razlog niti pravo da izbegavamo teme koje su realnost i u svetu i u Evropi. Pitanje roda i rodnog identiteta, i koje će dovesti do toga da, kada budemo poveli društveni dijalog o tome i definisali u okviru referentnog zakona, znamo da postoje tzv. interrodne ili transrodne kategorije, odnosno oni koji ne žele i ne mogu da se opredele ni kao muškarci ni kao žene'', rekla je Jadranka Joksimović.

Ona je imala primedbu na to što je današnji skup označen kao "multisektorski" umesto ''međusektorski" jer, kako je rekla, samo takav ima smisla, kao i na to da u dijalogu nisu pozvani da govore predstavnici ministarstva unutrašnjih poslova, ministarstva odbrane, spoljnih poslova, a što su sektori u kojima je jedno od najvažnijih pitanja rodne ravnopravnosti doprinos žena globalnoj bezbednosti, miru i diplomatiju.