Američka sudnica spremna za "hakere“ iz Niša

Branioci traže da Srbija odbije izručenje, a porodice navodnih prevaranata strahuju.

Osmoro srpskih državljana i po jedan Crnogorac, Filipinka i Australijanac, svi sa prebivalištem u Nišu, čekaju odluku suda i ministarke pravde o izručenju u SAD. Prema istrazi FBI, njih jedanaestoro su kao organizovana kriminalna grupa godinama preko interneta stvarali lažne investicione platforme i tako prisvojili 70 miliona dolara.

„Kakvi hakeri, moj suprug je završio kurs za programere i radio je kao frilenser. Za te milione koje mediji pominju niko od nas ne zna, živimo kao prosečna srpska porodica. Nama s dvoje dece, blizanci su nam sad napunili godinu dana, moji roditelji pomažu, ja do nedavno nisam ni radila“, kaže za DW Hristina Selaković, supruga jednog od osumnjičenih. „Samo što smo počeli da gradimo porodicu, već treba da ostanem sama. On može u Americi da dobije dvadeset godina, mogu da nam oduzmu stan, a ja sa dvoje dece da završim na ulici“, pribojava se Selaković.

Svi uhapšeni su tek osnovali porodice, imaju po tridesetak godina i malu decu, ja se stvarno nadam da naša država to neće da dozvoli. Ako je kriv, i ako treba da leži, neka leži u Srbiji“, dodaje ona.

Među uhapšenima je i jedan bračni par – Filipinka, majka šestoro dece u devetom mesecu trudnoće, i njen suprug iz Niša. Oboje u pritvoru od jula čekaju izručenje. Njena majka Džesika Atilano došla je u Srbiju da pomogne unucima.

„Ovde sam jer želim da se žalim i molim srpske vlasti da zaustave izručenje moje trudne ćerke i njenog supruga i drugih srpskih državljana. Ne mogu da zamislim kako će njihova deca i beba koju očekujemo svakog trenutka odrasti bez roditelja. Možda ih se neće ni sećati. Bez oca, bez majke, bez ikoga ko može da ih podrži i zaštiti“, u grču govori Atilano.

Odbrana apeluje na ministarku

Advokat Milan Petrović, čija kancelarija zastupa četvoro optuženih, žalio se Apelacionom sudu. Njegov argument: sporazum sa SAD o ekstradiciji trebalo bi da se odnosi samo na krivična dela izvršena na teritoriji Amerike. Njegovi klijenti su, smatra, optuženi za krivična dela izvršena u Srbiji.

„Poenta ovog ugovora o izručenju je da se Americi izruče samo ona lica za koja je nadležna – na primer oni koji opljačkaju banku pa pobegnu u Srbiju. Zato smatramo da ovaj ugovor ne može da se primeni na ovih jedanaestoro građana“, kaže advokat Petrović.

Prema Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći, samo država-molilja – dakle ona koja je i podnela zahteva za izručenje – može da traži da se suđenje ipak odigra u Srbiji. Za sada nema naznaka da bi Amerikanci bili spremni na tako nešto.

Ipak, Petrović veruje da Srbija diplomatskim kanalima može da podstakne takav razvoj događaja uz obrazloženje da bi izručenje recimo naštetilo državi Srbiji ili poljuljalo poverenje u pravni sistem. Petrović podseća da, čak i ako Apelacioni sud potvrdi da je izručenje moguće, konačnu odluku donosi ministarka pravde.

Na toj poziciji je nepunih mesec dana Maja Popović, koja je u ministarsku fotelju stigla iz Bezbednosno-informativne agencije.

„Mislim da bi trebalo odbiti izručenje, a da se onda zatraži revizija ovog ugovora, to jest da se on jednostrano raskine i da se sačini novi ugovor koji bi predviđao sve slučajeve, pa i ovakav“, kaže nam advokat Petrović.

Dvostruko veće kazne nego u Srbiji

Ilustracija: Despositphotos/Wavebreakmedia

U Americi je već određen termin prvog ročišta. U nadležnom Okružnom sudu za severni Teksas, smeštenom u Dalasu, za DW navode da je ročište zakazano za četvrti januar u 9 ujutro kod sudije Džejn Bojl.

Američki argument zašto treba da se sudi na njihovom tlu je da su među žrtvama hakerske prevare i američki građani. Između ostalog, i Teksašani, pa je tamošnje pravosuđe preuzelo slučaj.

Advokat Petrović kaže da još nisu dobili objašnjenje da li je to zakazan pretres da se vidi dokle se stiglo sa zahtevom o izručenju ili je zaista zakazano suđenje. „Ukoliko je zaista zakazano suđenje, onda to znači da se Srbija već dogovorila da ova lica budu izručena i da je sve ovo farsa, i šta onda mi radimo? Ja se iskreno nadam da je ovo prvo“, kaže Petrović.

Ukoliko bi zaista bili izručeni, optuženima u SAD preti po dvadeset godina robije, dok je u Srbiji za isto krivično delo najveća zaprećena kazna deset godina.

Docent Ivan Ilić sa katedre za krivičnopravne nauke Pravnog fakulteta u Nišu kaže da je do sada pravilo bilo da se domaći državljani ne izručuju. U tom bilateralni sporazum sa SAD bitno odstupa jer dozvoljava i predaju sopstvenih državljana.

„Mislim da bi se poverenje javnosti u domaće pravosuđe povećalo kada bi se taj postupak sprovodio pred domaćim sudom. Međutim, evidentno je da supersile nameću te sporazume, a setimo se da je on i najavljen 2016. godine, pri susretu predsednika Srbije i tadašnjeg potpredsednika Amerike Bajdena. To je kasnije realizovano kroz bilateralni sporazum“, kaže Ilić.