Upozorenje poslanika Bundestaga: Imamo podatke, teroristi stižu s Balkana. Proterajmo ih

"Nijedna zemlja u Evropi nema toliko ljudi koji su se priključili terorističkoj organizaciji Islamska država kao što je to slučaj sa propalom državom Kosovo".

Izvor: Sputnjik
Podeli
Policija ispred Notr Dama nakon napada; Tanjug/Eric Gaillard/Pool via AP
Policija ispred Notr Dama nakon napada; Tanjug/Eric Gaillard/Pool via AP

To je u izjavi za Sputnjik izjavio poslanik Bundestaga iz Alternative za Nemačku Anton Frizen.

Napad nožem u Drezdenu, navodno od strane islamista , obezglavljen nastavnik u Francuskoj i bivši borac Islamske države u Nemačkoj, o tim problemima govori poslanik Frizen specijalizovan za spoljnu politiku. On je nedavno od nemačke vlade dobio nove podatke o islamistima iz balkanskog regiona koji se nalaze u Nemačkoj.

Ova informacija se nalazi u nedavnom odgovoru savezne vlade na zahtev poslanika, u kojem se opisuje aktivnost Islamske države na Balkanu. Frizen je član komiteta za spoljne poslove, potpredsednik nemačko-ukrajinske parlamentarne grupe i član nemačko-ruske parlamentarne grupe u Bundestagu.

Političar navodi podatke koje je nedavno dobio od savezne vlade: "Kosovari, Bosanci, kao i srpski građani koji žive u Nemačkoj (ukupno 14 njih) ubijeni su u sukobljenim regionima. Ovo nije mali broj. Još sedam njih je u zatvoru na Bliskom istoku. Trenutno se dvanaest Balkanaca koji su se vratili, nalaze ponovo u Nemačkoj. Ovo je vrlo opasno jer sa sobom donose i borbeno iskustvo. Zbog toga mi, AfD, već dugo zahtevamo da se nemački pasoš oduzme onima koju se nalaze ili su se nalazili u regionima borbenih akcija".

"Apelujem na saveznu vladu da ih odmah privede i protera građane koji nisu Nemci. Ljudi sa dvojnim državljanstvom, koji su se borili na strani Islamske države, moraju hitno biti lišeni nemačkih pasoša, kao što to AfD već duže vreme zahteva", kaže Frizen.

Saopštenja medija poslednjih meseci i godina potvrđuju ove informacije, piše Sputnjik i podseća na tekst: "Odbegli islamista iz Herforda zadržan je na Kosovu", koji je objavio u martu list Noje Vestfališe.

Zatim tu je i naslov "Islamizam se aktivno promoviše na Kosovu", Dojče velea iz leta 2017. godine u kom se navode arapski izvori finansiranja balkanskog regiona. "Pojedinci, kao i državne i poludržavne institucije" iz Saudijske Arabije i zemalja Persijskog zaliva podržavaju islamističke zajednice i džamije na Kosovu.

U poslednje vreme mnogi političari iz AfD u Bundestagu upozoravaju na zločine islamističke pozadine.

Ekspert: "Pojavljuje se nova generacija islamista"

Francuski ekspert za islamizam Olivije Roj ocenio je ubistva u Parizu i Drezdenu u intervjuu za radio stanicu Dojčlandfunk (DLF). Prema njegovim rečima, pojavila se nova, mlada generacija islamskih terorista, koji u početku deluju "samostalno" i dive se smrti.

"Oni svoje očeve smatraju nesrećnicima", izjavio je on.

Francuski naučnik je siguran da su prošla vremena kada su se teroristi "okupljali u velikim grupama i sa kalašnjikovima izvodili napade, ubijajući mnogo ljudi". Napad na noćni klub Bataklan 2015. godine je bio poslednja velika planirana akcija radikalnih islamista. Od tada, prema njegovim zapažanjima, "dominiraju zločini samostalnih terorista koji nožem napadaju prolaznike na ulici".

Po Rojevom mišljenju, sada možemo govoriti o "individualnom terorizmu". Ovaj model izvršavanja zločina se može videti u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Zločinci su češće predstavnici druge generacije doseljenika. To je, inače, bio i ubica u Parizu koji je stigao u Francusku iz Čečenije. Istovremeno, među teroristima ima jako mnogo Čečena, dodao je ekspert.

"Kosovo ne bi trebalo da postane član EU"

Međutim, prijem Kosova u EU bio bi, prema Frizenu, pogrešan spoljnopolitički korak. Ovakav stav protivreči mišljenju drugih međunarodnih stručnjaka, koji ističu da bi ulazak takvih zemalja u Uniju doveo do stabilizacije u unutarpolitičkom smislu. Budući da bi se tako više vezivali za evropske vrednosti, to bi imalo pozitivne posledice i na polju unutrašnje politike. Barem u teoriji.

"Istorijsko iskustvo širenja EU opovrgava ovo mišljenje", rekao je poslanik Bundestaga imajući u vidu talas prijema kada su u Uniju ušle Bugarska i Rumunija. Pored toga, to bi značilo dodatni teret za evropski budžet, koji je ionako jako opterećen nakon što je nekoliko balkanskih zemalja pristupilo EU, zaključuje nemački poslanik.

strana 1 od 647 idi na stranu