Kako je uspelo samo Kinezima?

Upravo to je pokušao da, u svojoj analizi, otkrije CNN.

Kina, iz koje je pandemija i krenula, beleži najbrži oporavak od koronavirusa.

Međutim, za mnoge u Evropi kineski pristup pandemiji koronavirusa znači zatvaranje zemalja i gradova u trajanju od 76 dana, kao što se desilo u kineskom Vuhanu, gde su prošle godine otkriveni prvi slučajevi zaraze.

Drugi delovi Kine, na primer, nikada nisu uvodili tako stroga ograničenja, čak ni u ranim fazama pandemije. Kineski uspeh u kontroli koronavirusa nije dakle, plod tih ranih mera kontrole poput zaključavanja, već pristup zemlje u rešavanju stvari nakon što je ljudima dozvolila da se ponovo kreću, piše CNN, a prenosi portal Klix.ba.

Tanjug/AP Photo/Ng Han Guan, File

Konkretno, sposobnost Kine da prati slučajeve zaraze širom zemlje, gde god postoji i najmanja šansa za novi klaster omogućila je vladi da brzo reaguje i stavi pod kontrolu lokalno širenje infekcije.

Ovakav pristup je uključio i sofisticirani sistem zdravstvenih kodova za praćenje kretanja ljudi. Za ulazak u mnoga kineska preduzeća potreban je jasan zeleni zdravstveni račun i odgovarajući QR kod, kojim se potvrđuje da je osoba zdrava i sigurna, što olakšava praćenje virusa.

Ove mere su omogućile regionalnim vladama da uvedu zaključavanja samo u određenim područjima ili po potrebi sprovedu masovna ispitivanja. To se nedavno desilo u gradu Kuingdao na severoistoku Kine, gde je za otprilike sedam dana testirano više od 10 miliona ljudi, nakon što je zabeleženo 12 slučajeva prenosa virusa među lokalnim stanovništvom.

Tanjug/AP Photo/Andy Wong

Granice između kineskih regija i provincija sada se nadgledaju više nego ikad, a kako bi javni prevoz mogao biti ograničen ili potpuno obustavljen u slučaju izbijanja virusa.

Ulazak u Kinu putem pomorskih granica takođe je veoma ograničen, a putnicima je propisan strogi 14-dnevni karantin prilikom ulaska u zemlju.

Suzbijanju virusa pomogla je i disciplina stanovnika u nošenju maski i pridržavanju javne higijene, dok su kineske vlasti strogo nadzirale nepoštovanje epidemioloških mera.

Kineski pristup suzbijanju pandemije pokazao se kao dobar i u drugim zemljama Azije, uključujući Hongkong, Tajvan, Južnu Koreju i Japan.

Istočna Azija patila je od epidemije teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) 2003. godine, što je naučilo vlasti i stanovništvo u ovom delu sveta strogim merama predostrožnosti.

S druge strane, u delovime Evrope i drugim zapadnim zemljama, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, nošenje maski ostaje kontroverzno pitanje čak i danas, nekoliko meseci nakon što se pokazalo da je ova mera zapravo efikasna.

Za razliku od drugih zemalja, azijske vlade su imale uspostavljene epidemiološke planove suzbijanja potencijalnih epidemija i nisu se morale mučiti da bi sastavile novi plan.

Međutim, dok je Kina bila na meti kritika zbog izbijanja koronavirusa u Vuhanu, pa čak i prepoznata kao nacionalna pretnja, odgovor Kine na pandemiju bio je brz i odlučan, za razliku od onoga što možemo videti u Evropi i SAD.