"Sve je to priprema za buduće sukobe koji mogu biti za 10, 20 ili 30 godina"

Banjaluka -- Psiholog iz Banjaluke Srđan Puhalo izjavio da u društvu i u mejnstrim medijima postoji "prećutna saglasnost" da se o ratnim zločinima ne razgovara.

Izvor: Beta
Podeli

"Ljudi na vlasti imaju sistemski plan da se nikada ne suočimo s našim demonima jer tako oni dobijaju kvalitetnu municiju", rekao je Puhalo na onlajn debati o politikama i praksama sećanja u regionu, dodajući da tako dolazi donovih ratova.

Dodao je da nije siguran da je iz vlasti stigla direktiva da o tome ne sme da se piše.

"Mislim pre da postoji neka prećutna saglasnost da se o našim zločinima ne piše, a da se naše žrtve potenciraju. I to je tako već 25 godina, bez obzira na izbore ili mimo izbora. Ja tu vidim sistem, ali ne sistem sa jasnim direktivama, već sa nepisanim pravilima kojih se svi pridržavaju", ocenio je Puhalo.

Dodao je da se pre nekoliko godina u Nezavisnim novinama pojavila vest da je u Meksiku pronadjena masovna grobnica sa 14 ili 18 pobijenih gangstera, dok vest o masovnoj grobnici u kojoj su pronadjena tela ljudi iz Prijedora pobijenih na Korićanskim stenama na Vlašiću nije bila objavljena u istim novinama.

"Mene niko ne može da ubedi da našeg čoveka interesuje šta se dešava u Meksiku, a da ga ne interesuje šta se dešava kod nas. Kada pričate sa mladim ljudima, vidite da oni misle da je pre 30 godina ovde živela gomila neandertalaca koja se medjusobno ubijala, a oni su kao nešto bolji i kao neće se tako ponašati. Tako smo i mi verovatno mislili kad smo bili mladi, ali nam se dogodio rat", kazao je Puhalo.

Aktivista za ljudska prava iz Prijedora Goran Zorić rekao je da suočavanje s prošlošću podrazumeva dugotrajne i transgeneracijske procese koji će "trajati i trajati".

"Suočavanje s prošlošću je proces političke borbe protiv institucija, i nosilaca vlasti i nosilaca službenih narativa", kazao je Zorić.

On je podsetio da je u Prijedoru ubijeno više od 3.000 civila, madju kojima više od 100 dece, da su postojali koncentracioni logori Omarska, Keraterm, Trnopolje, i da je izvršeno etničko čišćenje.

"Uprkos tome, u Prijedoru u samom centru grada postoje tri velika spomenika palim borcima Vojske Republike Srpske, a ne postoji nijedan spomenik civilnim žrtvama iz bošnjačkog i hrvatskog naroda, dok deca uče iz udžbenika koji imaju potpuno revizionistički pristup prošlosti", naveo je Zorić.

Dodao je da aktivisti u Prijedoru pokušavaju o tome da govore pre svega sa humanističkog aspekta.

"Ubijani su ljudi, ubijana su deca, postojali su koncentracioni logori u kojima su civili stradali. Pokušavamo o tome da govorimo pre svega sa humanističkog aspekta. Jer, ako kažete "Srbi su ubijali Bošnjake", ostaćemo u matrici naših i vaših žrtava. Ratu je prethodila dehumanizacija i mislimo da sada treba da govorimo o humanosti, a ne da u drugima vidimo samo Srbe ili Bošnjake ili Hrvate, već pre svega ljudska bića", rekao je Zorić.

Dodao je da su "postojeće politike sećanja potpuno zarobljene na nivou etnonacionalnih identiteta".

Prema njegovim rečima, nacionalizmi "guše" društvo na svim nivoima i građane treba ohrabriti da se bore za društvo u koje veruju i za rastakanje nacionalizama.

U ime Koalicije za REKOM - Mreže pomirenja, debatu je organizovalo Udruženje Tranzicijska pravda, odgovornost i sećanje u BiH, u saradnji sa Centrom za demokratiju i tranzicionu pravdu iz Banjaluke i Udruženjem za društvena istraživanja i komunikacije.
Foto

strana 1 od 246 idi na stranu