Kako i zašto bi sve moglo da ode dođavola

Podsetimo, iza Azerbejdžana stoji Turska i ona to ne krije. Jermeniju podržava Rusija i ona je jedna od vodećih svetskih vojnih sila. Ali ima tu i jedan skriveni, treći igrač, a to je Iran.

Upravo te tri vojne sile godinama unazad nalaze se u "zavrzlami" sukoba oko raznih spornih oblasti, a neretko se zveckalo oružjem. Međutim, možda je Turska danas otišla korak dalje, nakon objave da su spremni da intervenišu u sukobu Azerbejdžana i Jermenije, jer bi to onda značilo totalni rat.

Turska i Rusija već su na tankom ledu u sukobu u Libiji. Iran je u sukobu sa svima. Rusija ima interese tamo gde je NATO, samo na suprotnoj strani. A Turska je u NATO-u i to kao druga oružana snaga u Alijansi, sa više od 700.000 aktivnih pripadnika i vojnika u rezervi.

Turska ima na raspolaganju oko hiljadu borbenih aviona, više od tri hiljade tenkova, gotovo deset hiljada borbenih vozila i skoro 200 brodova, podmornica i drugih plovila, podaci su koji su ranije objavljeni na RTS-u tokom turskog angažmana u Libiji.

U vazduhoplovnoj bazi Indžirlik, koja je za vreme Hladnog rata uz pomoć SAD postala najvažnija na jugoistočnom krilu NATO-a, prema navodima Saveza američkih naučnika, nalazi se 50 američkih nuklearnih bombi tipa B-61.

Iako je Zapad ograničio izvoz naoružanja u Tursku, ona se okrenula ruskom tržištu, ali je u međuvremenu razvila i sopstveno. Sada imaju ruski sistem S-400, koji važi za jedan od najbolje opremljenih antiraketnih sistema.

Ministarstvo odbrane Rusije je tokom 2019. godine potrošilo više od 1,5 biliona rubalja (oko 24 milijarde dolara) kako bi se osigurao ravnomeran tempo opremanja vojske savremenim naoružanjem. Osim sistema S-400, Rusi razvijaju i sistem S 500. Tu je i lovac pete generacije Su-57, koji će biće isporučivan ruskoj vojsci u dve faze.

Pored toga, počeli su radovi na komponentama za izradu perspektivnog bombardera dalekog dometa PAK DA. Osim najrazornijih tenkova, Rusi imaju i hiperzvučne rakete "Kindžal" i "Cirkon", kojima se brzina konstantno unapređuje. Očekuje se da na kraju budu u stanju da lete 10 puta brže od zvuka, a da se to ni na koji način ne odrazi na njihovu preciznost i navođenje.

Podsetimo, kako je ranije rekao predsednik Rusije Vladimir Putin, ove rakete u stanju su da mimoiđu sve sisteme protivraketne odbrane i u stanju su da pogode ciljeve na udaljenosti od 2.000 kilometara.

Ove rakete mogu da nose i konvencionalne, ali i nuklearne bojeve glave, kojih Rusija svakako ima "napretek". Tu je i laserski kompleks "Peresvet" na avionima. Ruske podmornice takođe treba imati u vidu, jer su i one opremljene najsavremenijim naoružanjem i sistemima PVO.

Ako se stvar uprosti, Rusi imaju 16 različitih modela ratnih letelica koje nose najubojitije oružje i najsavremenije sisteme, deset tipova ratnih brodova i podmornica takođe veoma dobro opremljenih.

Tu je i treći igrač

Dan Kitwood/Staff/Getty images

Iako se zvanični Teheran ponudio da bude posrednik u mirovnim pregovorima između Azerbejdžana i Jermenije, Iran ima burnu istoriju sa obe zemlje, koje su joj susedne. Otud i pitanje šta Iran zapravo želi i da li je zaista tako neutralan, kao što se predstavlja, naveo je ranije danas Blic.

Iran je nebrojeno puta do sada na sebe skrenuo pažnju tokom sukobljavanja sa Zapadom, a posebno sa SAD. Iran je dugo pod embargom na uvoz oružja i zato je nastojao da razvija svoje sisteme.

Iran sa populacijom od 83 miliona stanovnika ima 523.000 ljudi koji spadaju u aktivno vojno osoblje i još 350.000 rezervista. U ukupan broj su uključeni i pripadnici elitne Iranske revolucionarne garde.

Prema rangiranju sajta Global Firepower, iranska vojska je 14. u svetu od 137 rangiranih.

Ima ukupno 509 letelica i po tome je 29. u svetu. Od ukupnog broja letelica, 142 su lovački avioni, a 89 transporteri. Takođe, tu je i 126 helikoptera. Što se tiče tipova aviona, tu su "mig 29", F-14, "miraž", višenamenski avioni F5 i F4, ruski avioni "su-25" i "su-24". Tu je "kovsar", avion četvrte generacije proizveden u Iranu.

Iran je veliku pažnju posvetio razvijanju balističkih raketa. Ističu se "šahab 1" sa dometom od 300 kilometara i "šahab 3" koji ima domet 3.000 kilometara. Tu je i krstareća raketa "sumar" sa dometom od 2.500 kilometara. To znači da joj je u dometu kompletan Persijski zaliv, Izrael, Egipat, Avganistan, delovi juga i istoka Evrope, preneo je ranije sajt RTS-a.

Prema publikaciji Međunarodnog instituta za strateške studije, Iran ima 32 baterije ruskog PVO sistema S-300. Iran zauzima 18. mesto od 137 rangiranih zemalja kada je reč o broju tenkova – 1.634. Tu je i 2.345 oklopnih borbenih vozila, 570 jedinica samohodne artiljerije, više od 2.000 jedinica vučne artiljerije i 1.900 lansera raketa.

Iran sa Azerbejdžanom povezuje istorija i kultura, a sa Jermenijom - ekonomija. Međutim, Azerbejdžanci su turkijski narod i time bliži Turcima nego Irancima pa je to jedan od faktora čestog neslaganja između Bakua i Teherana, piše Blic.

Iran se do sada u sukobima Azerbejdžana i Jermenije držao neutralno, a tokom devedesetih i tadašnjeg sukoba uspevali su da "sede na dve stolice" .

"Generalno govoreći, čini se da je Iran bliži Jermeniji u odnosima sa obe zemlje", kaže Bulent Aras, profesor međunarodnih odnosa iz Istanbula, koji iznosi nekoliko faktora za iransku implicitnu podršku Jermeniji, počevši od iranskog političkog saveza s Rusijom do trgovinskih veza Teherana sa Jerevanom.

Ali između ostalih razloga, promenljiva politička priroda azerbejdžanskog, odnosno turkijskog stanovništa koje živi u Iranu, igra važnu ulogu u bliskim vezama Teherana sa Jerevanom, kaže Aras.

"Porast turskog nacionalizma (među Azerbejdžancima) u Iranu Teheran bi smatrao ozbiljnim političkim problemom. Veze i odnosi između severa zemlje (gde živi znatno broj azerbejdžanskog turkijskog stanovništva) i Azerbejdžana bili su važan faktor u političkim problemima Teherana sa Azerbejdžanom - rekao je Aras za TRT Vorld.

Takođe, mnogi Azerbejdžanci sever Irana nazivaju južnim Azerbejdžanom, gde, prema različitim procenama, živi gotovo 20 miliona Azerbejdžanaca. Neki azerbejdžanski nacionalisti i intelektualci već dugo definišu i severni deo Irana i Azerbejdžan kao kulturno i socijalno identične, tvrdeći da bi trebalo da postanu politička unija.

Majid Saeedi/Stringer/Getty images