U pitanju je "rat" iza rata?

Podsetimo, Rusija ima odbrambeni savez s Jermenijom, a Truska podržava svoju etničku zajednicu u Azerbejdžanu, piše Rojters. U regionu Nagorno-Karabaha, koji se nalati u Azerbejdžanu većina stanovništva su zapravo Jermeni.

Intenzivni oružani sukobi između azerbejdžanskih i jermenskih snaga nastavljeni su i tokom noći u planinskoj oblasti Nagorno Karabah.

Za sada niko ne može reći sa sigurnošću ko je prvi počeo u poslednjem sukobu dve države oko spornog regiona, jer na tom tlu zapravo tinja sukob već više decenija. Takođe, niko neće javno reći da se iza svega krije "rat" dva lidera, onog turskog i onog ruskog.

Ali, polako postaje očigledno da, ako sukob eskalira, to će Tursku i Rusiju staviti u veoma ozbiljnu poziciju, a samim tim i ostatak sveta. Azerbejdžan tvrdi da je napadnut i u razgovorima predsednika te zemlje sa svetskim liderima ističe se da su njihovi napadi teškom artiljerijom zapravo kontraofanziva, odnosno da je Jerevan taj koji je započeo najnoviji rat i da se upravo Jermenija mora upitati kako će se sve ovo sada okončati.

S druge strane, jermenski premijer Nikol Pašinjan tvrdi da iza svega stoji Turska. Kako su prenele agencije, on je imao telefonske razgovore sa generalnim sekretarom UN ANtonijom Guterešom, kao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Navodno je razgovor sa Guterešom inicirao sam prvi čovek UN, bar tako tvrdi jermenska vlada. "Nikol Pašinjan je podvukao da za razliku od eskalacije proteklih godina, sadašnju karakteriše vrlo aktivna i pristrasna pozicija Turske i njeno direktno destabilizujuće prisustvo u akcijama Azerbejdžana", navodi se u saopštenju, prenosi Tass.

Šef UN je razgovarao i sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim, pozivajući na trenutni prekid vatre u Nagorno-Karabahu.

Portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik izvjavio je da ta organizacija ne može samostalno da verifikuje istinitost ove tvrdnje da se Turska meša u sukob oko Nagorno-Karabaha i poziva da odobri pristup posmatračkoj misiji OEBS-a zoni sukoba.

Međutim, Pašinjan je razgovarao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel koju je pozvao "obuzda agresivnu politiku Turske" u regionu. Turska je odmah stala na stranu Azerbejdžana, a u prilog tome ide objava Erdogana na društvenim mrežama da Tusrka, kao i uvek svim raspoloživim sredstvima podržava azerbejdžansku braću i sestre. Erdogan je optužio Jermeniju da dovodi region u opasnost. Takođe, rekao je i da je končno došlo vreme za oslobađanje Azerbejdžana od okupacije.

S druge strane, Putin je na strani Jermenije. Putin je razgovarao s liderom Jermenije, a kako su prenele agencije, a stav ruskog predsednika je da se sukobi moraju okonšćati. Ipak, stav Rusije je da se Jermenija mora branioti.

Baku je 27. septembra saopštio da je Jermenija granatirala položaje azerbejdžanske vojske, a Jerevan je pak tvrdio da su azerbejdžanske oružane snage krenule u ofanzivu prema Nagorno-Karabahu, granatirajući regionalna naselja, uključujući i glavni grad Stepanakert. Obe strane prijavile su žrtve, uključujući civilne žrtve. I Jermenija i Azerbejdžan proglasili su vanredno stanje i mobilizaciju trupa.