"E, tražim dečka da ima 13 ili 14 godina"; deca opet imaju opasan trend na mrežama

Na društvenim mrežama širi se novi "trend" među mladima. Tražeći dečka ili devojku oni, nesvesni opasnosti koja se tu krije, na internetu dele podatke o sebi.

Izvor: B92, T.K.
Podeli
Foto: Depositphotos/jasmina123
Foto: Depositphotos/jasmina123

Neko zlonameran mogao bi lako da zloupotrebi tu želju za mladalačkim zaljubljivanjem.

"E, tražim dečka da ima 13 ili 14 godina, da nije debeo i da zna da voli. Ja imam 12 godina", samo je jedna je od objava na samo jednoj od brojnih stranica na Instragramu na kojima se ove i slične poruke svakodnevno objavljuju.

Oglašavaju se i dečaci.

"Tražim nekog za dopisivanje. Imam 14 godina, nisam nešto preterano lep...", poruka je iza koje, barem sudeći po slici, stoji dečak nag do pojasa i pokazuje bicepse.

Ima i onih koji čine "uslugu" drugarima. Doduše, nigde ne piše da li to rade sa znanjem ili bez znanja deteta za kojeg "provodadžišu".

"Tražim za BFF dečka. Njen tip dečka je: da ima crnu kosu, da je malo perverzan, da ima 15 godina. Za druge informacije, javite se meni. Evo njena slika", objavljena je "molba" drugarice. Zainteresovani joj poručuju u komentarima da ih kontaktira skraćenicom "jvs" (javi se).

Mnogo je profila na Instagramu napravljenih sa ciljem da nađu "srodnu dušu" tinejdžerima i, reklo bi se, rade punom parom na tome. Tako samo jedan od njih ima više od 800 objava i čak 7.000 pratilaca.

Da sve makar deluje ozbiljno tu su "pravila".

Pomenuti profil, naime, zahteva od korisnika da "mora da bude starija od 12 godina", a funkcioniše tako što mladi koji žele da nađu dečka ili devojku pošalju svoju fotografiju, kao i svoje podatke.

Potom, administrator te podatke podeli na profilu koji je otključan i čije objave može pogledati apsolutno bilo ko na internetu.

Tako do podataka o maloletnicima mogu doći i pedofili, a da sve bude gore u objavama se taguju, odnosno označavaju profili osoba koja šalju svoje podatke i fotografije.

"Ne mora da znači da su iza tih profila deca"

U Nacionalnom kontakt-centru za bezbednost dece na internetu upozoravaju i roditelje i decu da ne ostavljaju svoje podatke na internetu.

Foto: Printscreen
Foto: Printscreen

"Prema pravilima društvenih mreža deca starija od 13 godina imaju pravo da koriste društvene mreže. Kada pri pravljenju profila pristanete na uslove korišćenja, a to su ona sitna slova pri kreiranju naloga, administrator (mreža) se tako ogradio od objava na društvenim mrežama", navode za B92.net u tom centru.

Kako kažu, administratoru je moguće prijaviti sadržaj, ali reaguje se samo na sadržaj koji je eksplicitan, uglavnom pornografske prirode i onda i policija i Tužilaštvo reaguju.

"Mi roditeljima zato stalno govorimo da nisu završili posao ako deci kupe uređaj, laptop ili telefon, već moraju da paze kako koriste te uređaje i koje sadržaje prate", navode.

Prema rečima naših sagovornika iz Nacionalnog centra, najčešće roditelji prijavljuju profile ovog sadržaja.

"U ovom slučaju su uglavnom u pitanju oglasi. Međutim, ne mora da znači da su iza tih profila deca", navode.

Kako upozoravaju, pedofili upravo tako i rade - kriju se iza lažnih profila, sa lažnim slikama, a koriste i različite IP adrese kako bi zbunili policiju.

"Vama piše da je IP adresa u Velikoj Britaniji, a on sedi u Vranju. Naišli smo u praksi da kod nas ima toliko pedofila, naročito mlađe generacije, koji se bave hakerisanjem i obučeni su za prevare na internetu", upozorili su.

Obično kazni za objavljivanje podataka i fotografija na internetu nema, najviše što se može postići je samo brisanje tog sadržaja i ništa više, napominju iz te institucije pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Obučiti najpre roditelje, a onda decu

Iz Nacionalnog kontakt-centra za bezbednost dece na internetu napominju da se danas često deca bolje snalaze na internetu nego stariji.

Foto: Printscreen
Foto: Printscreen

10 saveta za bezbedno ponašanje na internetu:

1. Ne otkrivaj svoje lozinke nikom, osim svojim roditeljima ili starateljima;

2. Ne objavljuj lične podatke na internetu - u koju školu ideš, adresu stanovanja, broj telefona;

3. Ne prihvataj zahteve za prijateljstvo od osoba koje ne poznaješ;

4. Sve što jednom objaviš na internetu ostaje tamo zauvek (to se zove digitalna senka);

5. Nemoj da šalješ poruke, fotografije, video-klipove i ostale sadržaje nepoznatim osobama;

6. Nikada ne idi na sastanak sa osobom koju upoznaš na internetu, a da to ne znaju tvoji roditelji;

7. Ne rugaj se, ne ismevaj svoje drugare i ne piši komentare kada osećaš ljutnju i bes;

8. Upotrebljavaj antivirus program, ne otvaraj linkove iz nepoznatih mejl adresa i nauči kako da blokiraš neprimerene reklame;

9. Ne preteruj sa upotrebom interneta i video-igrica, jer to može da utiče na tvoje zdravlje;

10. Ako te neko uznemirava, vređa, ucenjuje ili preti putem interneta, odmah obavesti svoje roditelje, staratelje, nastavnike ili pozovi 19833.

"Počinjemo od oktobra onlajn obuke za nastavnike i hranitelje da deci objasne kako da pametno koriste internet, te da dete zna da ne treba da priča sa nepoznatima, kako na ulici, tako ni na internetu", navode.

Napominju da postoje rečenice koje pedofili najčešće koriste, poput toga da traže od svojih sagovornika da brišu prepiske svakoga dana ili pitaju da li prepisku čitaju roditelji.

"To deci mora biti crvena lampica da to može biti lažno predstavljanje i da iza profila možda stoji neka druga osoba", upozoravaju.

Prema podacima te institucije, čak 94 odsto mladih u Srbiji ima profil na društvenim mrežama.

Nacionalni kontakt-centar za bezbednost dece na internetu funkcioniše tako što im se prijavi problem, oni sastave predmet u kojem moraju biti dokazi, što su skrinšotovi prepiske na internetu i link, a potom se taj predmet prosleđuje Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal ili policiji.

"Oni dalje nastavljaju rad po tom predmetu, tako da smo mi vrsta spone da sistem bude efikasniji. Mi smo anonimni centar, zato dete može da nas pozove ako ne želi da kaže roditeljima ili ide u policiju", navode.

Poverenik: Teritorijalna nadležnost problem

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti navodi da je Instagram vlasništvo kompanije Fejsbuk, koja u Srbiji nema svoje predstavništvo niti predstavnika i da je to veliki problem za državne institucije u Srbiji.

"Povereniku se građani obraćaju povodom zaštite svojih podataka na društvenim mrežama, ali Poverenik u ovim slučajevima ne može sprovoditi postupke nadzora, zbog svoje teritorijalne nadležnosti", naveli su u ovoj instituciji za B92.net.

Kako navode, tek ako neko lice pokrene tužbu zbog objavljivanja njegovih podataka ili fotografije Poverenik reaguje, tako što to prijavljuje Tužilaštvu.

"Ukoliko je upotrebom društvenih mreža izvršeno neko krivično delo, Poverenik o istom obaveštava Više javno tužilaštvo u Beogradu, Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal i upućuje lica da svoja prava mogu ostvariti neposrednim obraćanjem društvenoj mreži", navode.

strana 1 od 224 idi na stranu