A šta sa srpskim vojnicima u mirovnim misijama?

Kako saznaju Novosti, ta tema se još nije našla na dnevnom redu Vlade Srbije, ali nije isključeno da će se o tome uskoro raspravljati.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin ranije je izjavio da smatra da bi nakon obustavljanja rada na oko 200 različitih vojnih aktivnosti, isto trebalo uraditi i kada je reč o mirovnim misijama, bez obzira na to da li su pod komandom Evropske unije ili Ujedinjenih nacija.

U pet multinacionalnih operacija pod pokroviteljstvom UN i tri pod kapom EU, trenutno je angažovano ukupno 276 pripadnika Vojske Srbije.

Najviše ih je u Libanu, na granici sa Izraelom, njih 177. Ova teritorija je pod kontrolom pripadnika libanske šiitske paravojne organizacije Hezbolah, koju podržava Iran. Beograd se sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Prištinom, potpisanim u Vašingtonu, obavezao da ovu organizaciju označi kao terorističku.

To je otvorilo pitanje da li će ovim bezbednost naših vojnika u Libanu biti ugrožena i da li treba razmotriti njihovo povlačenje.

Zoran Dragišić, poslanik i profesor Fakultet za bezbednost, smatra da nema racionalnog razloga zbog kojeg bi Srbija trebalo da se povuče iz mirovnih misija u kojima učestvuje.

"Time doprinosimo miru i podižemo ugled naše zemlje u svetu, a naša vojska i drugi sektori odbrane se kroz te misije dodatno obučavaju. Eventualno bi trebalo uraditi dobru bezbednosnu procenu o misiji u kojoj učestvujemo u Libanu, a za koju smo se sporazumom iz Vašingtona obavezali da ćemo ih označiti kao terorističku organizaciju. Treba videti da li tim dokumentom na bilo koji način ugrožavamo bezbednost naših vojnika. Povlačenje iz svih ostalih misija, po mom mišljenju, bilo bi kontraproduktivno", smatra on.

Bivši načelnik Generalštaba VS general Branko Krga takođe smatra da bi trebalo nastaviti učešće u većini misija: "Možda bi trebalo reducirati broj misija, odnosno, s obzirom na nove okolnosti, tamo gde eventualno preti opasnost po bezbednost naših vojnika okončati naše učešće."